07.03.2025.
Инфлација је један од оних економских појмова који се тичу свих нас – од појединаца до економије у целини. Њен утицај најнепосредније осећа становништво, јер често смањује куповну моћ. Након пандемије вируса корона, интересовање за инфлацију и све што је у вези с њом постало је израженије него икада. У економској терминологији појавили су се нови изрази, настали креативним комбиновањем речи на енглеском језику, а неки од њих су заживели и у домаћој јавности. Шта ти изрази значе и како нам могу помоћи да боље разумемо инфлацију? О томе говори Драган Џивџановић из Сектора за економска истраживања и статистику, у новом издању рубрике „Корисно је да знате”.
Према речима Драгана Џивџановића, појам greedflation (инфлација похлепе) означава идеју да високој инфлацији у постпандемијском периоду нису допринели само фактори попут прекида у глобалним ланцима снабдевања, повећане тражње услед акумулираног дохотка становништва за време пандемије или знатног раста светских цена енергената и примарних пољопривредних производа, већ и повећање пословних профита свих учесника у ланцима производње и снабдевања.
„Заговорници ове идеје сматрају да су фирме у многим гранама искористиле већу преговарачку моћ коју имају у односу на потрошаче да одрже или чак повећају своје профитне маргине путем већих маржи и тако у потпуности пренесу инфлаторне притиске на потрошаче”, истакао је он. Истовремено, пракса предузећа да користе изговоре попут инфлаторних притисака и да услед тога више него оправдано подижу своје цене у односу на трошкове такође је добила назив, а то је excuseflation. „Кредибилне институције, попут огранака америчког ФЕД-а, ЕЦБ-а и ММФ-а, у својим радовима указале су на постојање инфлације похлепе у САД и зони евра”, нагласио је Драган Џивџановић.
Он је истакао да су се дискусије о инфлацији тицале не само њених узрока већ и различитих начина испољавања инфлације. „Базична мера инфлације коју економисти користе посматра кретање индекса потрошачких цена, састављеног од одабраних производа и услуга који су најчешћи предмет потрошње”, рекао је Џивџановић. На овај начин мери се просечно кретање цена, али треба имати у виду да у периоду инфлаторних притисака не поскупљују сви производи и брендови подједнако, као и да постоје други облици реакције предузећа на трошковне притиске.
Драган Џивџановић се осврнуо и на термин shrinkflation, један од најпознатијих видова неценовне реакције предузећа који се односи на смањивање количина производа уместо њихових цена. „Више простора у кесици чипса, паковање чоколаде од 90 грама или чашица јогурта од 180 грама само су неки од најпознатијих примера овог феномена.” Поред тога, он истиче и да се произвођачи на овај потез одлучују јер је мање непопуларан од подизања цена, те носи мање ризика у погледу задржавања купаца и самим тим промета. „Смањивање количине производа у истој мери повећава просечну цену коштања, као и у случају њиховог поскупљивања”, каже он.
Џивџановић је подсетио и на појам skimpflation, који представља још суптилнији облик неценовног реаговања предузећа и односи се на смањивање квалитета и доступности производа и услуга уз задржавање истих цена. Оваква пракса, према његовим речима, укључује пример употребе мање какаоа у млечним производима као одговор на значајан раст његове светске цене, али исто тако може бити везана и за услуге, попут одлуке да се након пандемије смањи обухват садржаја у Дизниленду коју једна карта нуди. „За разлику од мањих количина, мањи квалитет производа готово је немогуће испратити са аспекта традиционалних мера инфлације”, истиче он. Такође, он је истакао да, иако помаже предузећима у кратком року, овај феномен може дугорочно имати негативне последице на брендове које предузеће пласира и довести до губитка поверења од стране купаца.
Посебну пажњу јавности ових дана привукао је појам cheapflation, који се односи на појаву да у периоду појачаних инфлаторних притисака цене јефтинијих брендова исте категорије производа расту брже од скупљих. „На примеру качкаваља, то би значило да је цена најјефтиније врсте качкаваља, попут неке робне марке, расла по већој стопи од најскупљег бренда”, истакао је Драган Џивџановић. Он је рекао да је овај феномен потврђен за многе развијене земље у свету, а Народна банка Србије је тестирала и потврдила његово присуство и у Србији у периоду од почетка 2022. закључно с крајем 2024. године, и то на примеру од 58 производа из категорије прерађене хране и пића (млечни производи, месне прерађевине, кафа и безалкохолна пића, кондиторски производи и др.). Према његовим речима, анализа је показала да су за три године најјефтинији брендови поскупели за око 40%, док су цене најскупљих брендова у просеку порасле за око 35%.
„Народна банка Србије сматра да су кључни разлози који могу довести до ове појаве генерално ниска ценовна еластичност тражње за храном, затим супституција скупљих брендова јефтинијим у периоду појачаних инфлаторних притисака, али и несавршеност тржишних структура која олакшава преношење повећаних трошкова производње више него у пуној мери на малопродајне цене, о чему је више пута Народна банка Србије и говорила у јавности”, истиче Драган Џивџановић.
На крају видеа, он наглашава да последице појаве да цене јефтинијих брендова више расту од скупљих имају и социјални карактер, јер директно погађају категорију становништва с мањим дохотком. Такође, према његовим речима, раст цена хране, додатно погуран овим ефектом, неповољно утиче на перцепцију становништва да је инфлација већа од званичних података, што повећава инфлациона очекивања и на тај начин додатно подстиче инфлацију.
Кабинет гувернера
