02.04.2025.
Поверење је темељ сваког стабилног финансијског система, а оно се гради кроз јасна правила, одговорно пословање и снажну заштиту права и интереса корисника финансијских услуга. Управо зато, усвајање новог Закона о заштити корисника финансијских услуга представља један од најважнијих корака ка унапређењу права грађана и јачању поверења у финансијски сектор. Након више од једне деценије од последњих измена, Народна банка Србије креирала је законско решење које доноси већу транспарентност, бољу и ефикаснију правну заштиту свих корисника финансијских услуга. О значају ових промена, као и о конкретним предностима које доносе грађанима, говорио је Ђорђе Гојковић из Сектора за заштиту корисника финансијских услуга, истичући кључне бенефите и новине које овај закон доноси.
Једна од најзначајнија новина, о којој се и највише говорило, јесте ограничење каматних стопа. Према речима Ђорђа Гојковића, по узору на најбољу праксу из земаља Европске уније, ограничење каматних стопа служи спречавању наплаћивања превисоке цене кредита. „Члановима Закона који регулишу ограничења каматних стопа ограничене су каматне стопе код стамбених, потрошачких и готовинских кредита, као и код кредитних картица и дозвољеног односно недозвољеног прекорачења по рачуну”, истакао је он. Ђорђе Гојковић је истакао и то да смо сведоци бурних дешавања у свету – од епидемија до међународних сукоба и да, иако не можемо да спречимо такве догађаје, једна одговорна држава може донекле спречити њихове негативне финансијске последице по своје грађане. „Управо то је један од циљева ограничења камата – спречавање наглог раста каматних стопа. У коначници, ограничење каматних стопа за циљ има извеснију и сигурнију будућност свих корисника кредита у нашој земљи”, нагласио је он.
Поред тога, он се осврнуо на још једну новину у којој су предвиђене олакшице за кориснике који не могу да отплате кредите под постојећим условима. „У ситуацијама када се кредит тешко отплаћује због губитка посла, болести или друге животне околности на које корисник кредита не може да утиче, банка мора да понуди одређене олакшице у отплати кредита. Олакшице подразумевају нагодбе попут смањења каматне стопе, делимичан опрост дуга по основу камате, рефинансирање кредита под повољнијим условима, као и многе друге механизме које банка и корисник утврде као одговарајуће”, рекао је Ђорђе Гојковић.
Према његовим речима, од нарочите важности јесте одредба која регулише ситуацију у којој корисник стамбеног кредита не може да отплати кредит. У таквим ситуацијама корисницима је дата могућност да самостално продају непокретност, постижући тако што већу цену ради измирења дуга, што, нажалост, у јавној продаји у извршном поступку некада није случај. Он је истакао да за случај да корисник не може или не жели да самостално прода непокретност ради намирења друга, може одабрати да банци пренесе право својине и на тај начин измири дуг, независно од тога за колику цену банка касније може продати ту непокретност.
Он је подсетио и на то да су новим законом корисници заштићени у свакој фази коришћења одређене финансијске услуге. „Чак и пре закључења уговора, корисници су заштићени нормама које регулишу оглашавање финансијских услуга и праксе унакрсне продаје финансијских услуга. Тим одредбама знатно је умањена асиметрија информација између давалаца финансијских услуга и корисника”, истакао је он.
Ђорђе Гојковић истиче да, како би се избегле ситуације у којој корисници, било због недовољно, било због превише информација, доносе одлуку која им није у најбољем интересу, даваоцима услуга забрањено је да рекламирају производе и услуге тако да корисника доводе у заблуду. „Исто тако, корисник пре потписивања уговора има право да добије опште информације у било ком тренутку у писаној форми и на начин за који се определи”, рекао је он.
Такође, подсетио је на то да је први пут у нашем праву забрањена такозвана пракса везивања услуга. То значи да банке не смеју, осим изузетно, кориснике условљавати, тј. обавезивати да уз услугу која им је потребна користе и неку другу услугу.
Посебну пажњу јавности привукла је одредба која подразумева да су први пут у нашем праву регулисане саветодавне услуге које банка може да пружа својим клијентима. „Банке сада могу корисницима давати препоруке поводом банкарских услуга, при чему се препоруке дефинишу у најбољем интересу корисника, а на основу процене финансијске ситуације и потребе корисника.
Саветодавне услуге могу пружати искључиво банке у погледу банкарских производа које нуде на тржишту, користећи тако своја професионална знања и вештине да би помогле кориснику при доношењу важних економских одлука”, изјавио је Гојковић.
Према његовим речима, заштита корисника не би била потпуна без механизама за решавање спорних односа, који се понекад нужно јављају. Добро познат механизам посредовања пред Народном банком Србије и поступак по притужби Законом су додатно унапређени ради решења спорног односа између банке и корисника на бесплатан, ефикасан, флексибилан и праведан начин.
На крају, Гојковић је нагласио да у овај видео, наравно, не могу стати све новине Закона о заштити корисника финансијских услуга, али да је најважније знати да циљ и дух овог закона јесте постизање равнотеже између банака односно других давалаца финансијских услуга с једне стране и корисника с друге стране. „Сви наведени поступци служе управо томе, дајући основ за примену принципа правичности у сваком појединачном случају где се буду примењивали”, истакао је Ђорђе Гојковић.
Кабинет гувернера
