Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
13.06.2025.
Према подацима Републичког завода за статистику, у мају је међугодишња инфлација успорила на 3,8%, чему су у највећој мери допринеле ниже цене нафтних деривата и успоравање базне инфлације.
На месечном нивоу, раст потрошачких цена у мају износио је 0,2%, уз подједнак допринос раста цена хране и безалкохолних пића, цена у оквиру базне инфлације и цена цигарета, док је у супротном смеру деловало појефтињење нафтних деривата.
У оквиру цена хране, раст цена свежег воћа (8,3%), безалкохолних пића (2,2%) и свежег меса (1,0%) делом је компензован нижим ценама свежег поврћа (–5,0%), па је месечна динамика раста цена хране у мају (0,4%) била нижа у поређењу са остварењима од почетка године. Посматрано на међугодишњем нивоу, раст цена хране у мају је убрзао и износио је 5,7%.
Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације забележиле су месечни раст од 0,3%, највише по основу сезонског поскупљења обуће и одеће и раста цена појединих услуга. На међугодишњем нивоу, базна инфлација се приближила горњој граници циљаног одступања успоривши раст на 4,6%, што је њен најнижи ниво у претходној години дана.
Ниже цене нафтних деривата (–2,5%) определиле су месечно појефтињење енергената за 0,9%. У односу на мај прошле године, цене енергената су ниже за 3,5%.
Очекујемо да ће инфлација наставити да се креће у границама циља, уз наставак успоравања у другој половини године и приближавање централној вредности циља од 3% до краја године. Томе би пре свега требало да допринесу и даље рестриктивни ефекти монетарне политике, долазак нове пољопривредне сезоне, под претпоставком да она буде просечна, нижа увозна инфлација и очекивано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности, што би требало да допринесе даљем успоравању базне инфлације и њеном приближавању укупној инфлацији.
Кабинет гувернера