25.08.2025.

Омогућено повољније кредитирање за грађане Србије чија су примања до 100.000 динара

Након спроведене свеобухватне анализе услова под којима банке у Србији одобравају становништву готовинске, потрошачке и стамбене кредите и разматрања најбољих потенцијалних решења, Народна банка Србије је наложила банкама које у оквиру својих актуелних понуда клијентима одобравају потрошачке и готовинске кредите у динарима, као и стамбене кредите, да до 15. септембра 2025. године своје актуелне понуде ажурирају тако да запосленима и пензионерима с редовним месечним примањима до 100.000 динара понуде своје кредитне производе под повољнијим условима.

Народна банка Србије се на овакве мере, у складу са својом регулаторном и супервизорском функцијом, одлучила како би се креирао амбијент у којем одређеним категоријама физичких лица кредити више неће бити тешко доступни, односно да би створила амбијент у којем ће грађани моћи да користе ове банкарске производе уз несметану редовну отплату кредита.

Мере које доносимо увек сагледавамо из тачке општег интереса који је дугорочно одржив, и мотив за сваку нашу одлуку јесте да олакшамо живот и пословање свим нашим грађанима и привреди. За Народну банку Србије независност никада није значила изолованост од државе и економске политике коју воде председник Републике Србије Александар Вучић и Влада Србије. И ове мере доносимо како бисмо заштитили и унапредили животни стандард наших грађана, пре свега оних с нижим примањима”, изјавила је поводом нових мера Народне банке Србије гувернер Јоргованка Табаковић.

Наведени кредитни производи под повољнијим условима биће објављени као посебна понуда банака на њиховим интернет презентацијама, а овим мерама биће омогућено повољније задуживање за више од 50% запослених и највећи број пензионера. Tи производи подразумевају:

  1. динарске потрошачке и готовинске кредите у износу до 1.000.000 динара;
  2. динарске кредите за рефинансирање готовинских и потрошачких кредита у тој банци без ограничења износа;
  3. посебне готовинске кредите до 1.000.000 динара и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем;
  4. стамбене кредите намењене куповини прве стамбене непокретности.

Народна банка Србије очекује да номиналне каматне стопе на готовинске и потрошачке кредите, као и на кредите за рефинансирање тих кредита, буду за 3 процентна поена ниже (с доњом границом каматне стопе до 7,5%) од просечних каматних стопа по којима су банке одобравале ову врсту кредита у јулу 2025. године.

Народна банка Србије очекује и да за посебне готовинске кредите и кредите за рефинансирање који се одобравају пензионерима са укљученим животним осигурањем номиналне каматне стопе буду за 3 процентна поена ниже (с доњом границом каматне стопе до 10,5%) од просечне номиналне каматне стопе по којој је банка одобравала те готовинске кредите у јулу 2025. године.

У погледу стамбених кредита, очекивање је да номинална каматна стопа буде нижа до 0,5 процентних поена од просечне номиналне каматне стопе по којој је конкретна банка одобравала стамбене кредите у оквиру стандардне понуде у јулу 2025. године.

Такође, очекује се да се приликом одобравања ових кредита не наплаћују накнаде за обраду кредитних захтева, као и да кредити буду у понуди банке најмање 12 месеци. Чињеница да ће ови кредити бити доступни у понуди најмање 12 месеци пружа грађанима више времена и могућности за планирање и доношење одлука, а неплаћање накнаде за обраду кредитних захтева смањује додатне трошкове, чинећи кредите приступачнијим.

Процена Народне банке Србије јесте да ће уштеда за грађане у делу укупних готовинских и потрошачких кредита по овом основу у наредних пет година бити и до 40 милијарди динара, при чему би уштеда у првој години отплате кредита износила и до 12 милијарди динара.

Такође, рата кредита грађана по појединачном готовинском кредиту по овом основу била би мања и до 16% од стандардне понуде неких банака, односно уштеда за цео период отплате кредита износила би и преко 200.000 динара. Поред тога, рата кредита грађана по појединачном стамбеном кредиту по основу ниже каматне стопе била би мања и до 6% од рате кредита по тренутној каматној стопи које нуде неке банке, односно за цео период отплате кредита уштеда би износила и преко 9.000 евра.

Народна банка Србије ће пратити спровођење ових мера и анализирати њихов ефекат на банкарски сектор, а ако буде потребно, ревидирати дате препоруке.

Приликом доношења свих мера Народна банка Србије увек у виду има дугорочно одржив општи интерес који има упориште у правичном односу према људима, позицији Србије као државе која има свој суверенитет и жели да одржи повољан амбијент за све тржишне учеснике. Консолидација банака у Србији донела је већу стабилност и користи за грађане, уз ефикасније услуге и рекордну штедњу. Нико, па ни банке, не би требало да постоје само због себе, већ због клијената и једино у тој интеракцији, где се прожима интерес свих, може да се очува и унапређује постигнут успех.

Увођењем посебних кредитних производа намењених запосленима и пензионерима с нижим примањима, повећава се могућност добијања кредита по повољнијим условима, а грађанима остаје већи расположиви доходак за остале животне потребе. Смањење каматних стопа, пре свега за грађане с нижим примањима, и до 3 процентна поена у односу на стандардне услове код готовинских и потрошачких кредита, односно до 0,5 процентних поена код стамбених кредита, директно утиче на мање месечне рате и укупне трошкове кредита грађана. Поред тога, нови стамбени кредити с нижим каматним стопама олакшаће нашим грађанима да остваре право на сопствени дом.

Предузете активности допринеће повећању доступности финансијских услуга, унапређењу кредитне активности и подстицању поверења у банкарски сектор, у заједничком интересу свих учесника на тржишту.

Као и до сада, верујем да ће и овог пута банке показати додатну спремност да своје пословање прилагоде околностима тако да не угрозе поверење постојећих и будућих клијената, чиме ће себи обезбедити одрживо пословање, сигурне приливе и будући раст. Банкарски сектор у Србији, као и сви сектори, мора да дели судбину привреде и грађана, јер само тако можемо да трајемо”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

Кабинет гувернера