26.12.2025.

Bloomberg Adria – питања у вези с приливом дознака

Питања: Колико износи прилив дознака од почетка ове године и какав је тренд – да ли расту или не? Када се упореде с претходним годинама, шта показују подаци? Одакле стиже највише дознака? Да ли је то и даље из Немачке? Које су земље у првих пет? У које сврхе се најчешће користе дознаке?

Одговор: Према подацима Народне банке Србије, током периода јануар–октобар 2025. године прилив дознака у Србију износио је 4.338,9 милиона евра и био је већи за 4,5% у односу на исти период претходне године, када је прилив износио 4.152,6 милиона евра. Може се рећи да су се приливи по основу дознака стабилизовали на нивоу од око 5 милијарди евра годишње и да се њихов сличан ниво може очекивати и у овој и у наредним годинама. Знатан годишњи раст прилива по основу дознака бележен је у годинама након избијања кризе поводом вируса корона и делом је био повезан и с глобално високим стопама инфлације које утичу и на номинални износ прилива по основу дознака. Са снижавањем инфлације у земљама из којих долази највише дознака, реално је било очекивати и да дође до стабилизације прилива по основу дознака на садашњим нивоима. Такође, на приливе по основу дознака може утицати и успоравање глобалног економског циклуса, као и повећање неизвесности широм света и јачање геополитичких тензија.

На основу података о географској структури дознака у току 2025. године, види се да је структура дознака остала стабилна и да је највише дознака дошло из Немачке (24,6%), Швајцарске (11,7%), Аустрије (8,6%), САД (6,8%), Хрватске (6,5%), односно из земаља из којих традиционално стиже највећи део дознака у Србију.

Са успостављањем макроекономске стабилности, убрзањем раста бруто домаћег производа, порастом стопе запослености и животног стандарда, мења се и структура потрошње дознака. Примаоци дознака ова средства све више користе за инвестиције (станове, куће, земљиште), као и за предузетништво и штедњу, док се смањује део дознака који користе за личну потрошњу.

Подсећамо да Народна банка Србије користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (BPM6), према којој су дознаке обухваћене ставком која се назива лични трансфери и која обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства упућене физичким лицима резидентима Србије. Податке о укупном приливу дознака (лични трансфери) можете наћи на сајту Народне банке Србије у табелама статистике платног биланса (у позицији 1.C.2.1.а): 
https://nbs.rs/sr_RS/drugi-nivo-navigacije/statistika/platni_bilans/.

Кабинет гувернера