12.01.2026.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остварену и очекивану инфлацију и факторе из домаћег и међународног окружења који утичу на њено кретање. У последњим месецима 2025. године инфлација се стабилизовала на нивоу незнатно испод централне вредности циља Народне банке Србије (3 ± 1,5%).
Извршни одбор очекује да ће инфлација наставити да се креће око централне вредности циља до марта ове године, односно током периода важења Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су ограничене трговинске марже у велетрговини и малопродаји, као и да ће у границама циља од 3 ± 1,5% остати и након тога, до краја 2026, као и у средњем року. Томе треба да допринесу најављено доношење системских закона којима ће се спречити непоштене трговачке праксе, попуштање трошковних притисака из међународног окружења, као и долазак нове пољопривредне сезоне, под условом да буде боља од прошлогодишње. У супротном смеру деловаће раст расположивог дохотка за потрошњу и ниска база из септембра претходне године. Ипак, ни по основу раста расположивог дохотка за потрошњу не очекујемо веће инфлаторне притиске, јер ће раст зарада бити праћен и растом продуктивности, док су мере Народне банке Србије за подстицај кредитне активности према грађанима с нижим примањима одмерене тако да не изазову прекомеран кредитни раст, који би могао да се негативно одрази на ценовну и финансијску стабилност. Поред тога, подршку макроекономској стабилности и привредном расту Народна банка Србије пружа и одржаном релативном стабилношћу девизног курса.
У образложењу своје одлуке Извршни одбор наглашава да је и даље неопходан појачан опрез у вођењу монетарне политике, с обзиром на и даље присутну нестабилност у међународном окружењу. Геополитичке тензије, уз пооштрену царинску политику, јачање протекционизма, као и високу осетљивост финансијских тржишта на одрживост јавног дуга у појединим развијеним земљама, умањују инвестиционо и потрошачко поверење на глобалном нивоу, што има негативан утицај на изгледе за раст светске привреде. Истовремено, геополитичке тензије и раст протекционизма могу знатно утицати на производњу и извоз домаће прерађивачке индустрије у сегменту прераде нафте и производње основних метала. Када су у питању одлуке о монетарној политици водећих централних банака, пројекције Система федералних резерви (ФЕД), објављене након састанка у децембру, указују на то да би се и у овој години могао очекивати наставак смањења распона референтне стопе, док ће Европска централна банка вероватно задржати висину својих основних каматних стопа до краја 2026. године, јер се процењује да је достигнут циљ за инфлацију.
Према процени Републичког завода за статистику, реални раст бруто домаћег производа у Србији у 2025. износио је 2,0%, што је готово у потпуности у складу с новембарском пројекцијом Народне банке Србије. Раст су водили услужни сектори, као и индустрија, и поред проблема у производњи нафтних деривата од октобра, захваљујући пре свега повећаним производним капацитетима у аутомобилској индустрији. Пад је забележен у грађевинарству и, у мањој мери, у пољопривреди. Највише захваљујући добрим резултатима аутомобилске индустрије, робни извоз је забележио раст од 8,0%, према процени Републичког завода за статистику, док је робни увоз био већи за 7,3%, као резултат наставка увоза репроматеријала и опреме, али и већег увоза потрошне робе услед повећања расположивог дохотка становништва. Расту расположивог дохотка доприносе пре свега реални раст просечне зараде од 7,1% у 2025. години, затим повећање пензија, али и повољнији кредитни услови и двоцифрени раст кредита намењених потрошњи. Извршни одбор очекује да ће раст бруто домаћег производа убрзати у овој и наредној години, уз позитиван допринос и потрошње и инвестиција у основна средства, чему треба да допринесе реализација инвестиција планираних програмом „Скок у будућност – Србија Експо 2027”, при чему ће у 2027. позитиван допринос имати и нето извоз услед одржавања специјализоване изложбе „Експо”.
Извршни одбор ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 12. фебруара.
Кабинет гувернера
