09.02.2026.
Раст штедње становништва настављен је и у другој половини 2025. године, упркос и даље присутним глобалним неизвесностима, што jе показатељ поверења грађана у домаћи банкарски сектор и финансијски систем. У другој половини 2025. године, динарска штедња је повећана за 10,4 милијарде динара (5,3%) и крајем децембра 2025. године износила је 206,2 милијарде динара. И девизна штедња је у истом периоду забележила раст – повећана је за 459,5 милиона евра (2,9%) достижући ниво од 16,2 милијарде евра крајем 2025. године. Посматрано на нивоу године, динарска штедња је повећана за 15,0 милијарди динара (7,8%), док је девизна штедња повећана за 772,5 милиона евра (5,0%). Истовремено, учешће динарске штедње чини близу 10% укупне штедње у домаћим банкама, што је знатно побољшање, с обзиром на то да је крајем 2012. то учешће било испод 2% и показује све веће поверење становништва у стабилност домаће валуте. И почетком 2026. године динарска и девизна штедња наставиле су да бележе рекордне нивое, тако да је, према оперативним подацима, динарска штедња крајем јануара износила близу 208 милијарди динара, а девизна 16,3 милијарде евра.
Најновија полугодишња анализа исплативости динарске и девизне штедње, која је обухватила период од децембра 2012. до децембра 2025. године, потврдила је да је у претходних 13 година било исплативије штедети у динарима, без обзира на рок орочења штедње.
На већу исплативост динарске штедње од штедње у еврима утицале су очувана финансијска стабилност и релативна стабилност курса динара према евру, затим више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, као и повољнији порески третман прихода од камате на штедњу у домаћој валути у односу на штедњу у страној валути.
Динарска штедња је у протеклих 13 година повећана једанаест и по пута. Када је реч о структури динарске штедње у другом полугодишту 2025. године, највећи раст забележен је код штедње рочности од шест до 12 месеци (13,3 милијарде динара), која је уједно и најзаступљенија у укупној динарској штедњи (55,8%). Крајем децембра 2025. године просечан износ динарске штедње по партији износио је 189 хиљада динара.
У истом 13-годишњем периоду, девизна штедња је готово удвостручена – повећана је сa 8,3 милијарде евра у децембру 2012. године на 16,2 милијарде евра, колико је износила крајем децембра 2025. године. Када се посматра само друго полугодиште 2025. године, раст девизне штедње вођен је растом штедње на рок од шест до 12 месеци (439,6 милиона евра) и штедње по виђењу (150,8 милиона евра), која чини 65,6% укупне девизне штедње. Просечан износ девизне штедње по партији износио је 4,1 хиљаду евра крајем децембра 2025. године.
У децембру 2025. године инфлација је износила 2,7% међугодишње, базна инфлација 4,0%, док је просечна инфлација у 2025. години износила 3,8%. Инфлација се у септембру 2025. године вратила унутар граница циљаног распона Народне банке Србије (3 ± 1,5%), чему је знатно допринела примена Уредбе Владе Републике Србије о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе и у границама циља се кретала до краја 2025. године.
Релативна стабилност курса динара према евру очувана је и током 2025. године, чему су допринеле интервенције Народне банке Србије на међубанкарском девизном тржишту нето продајом 580 милиона евра. Бруто девизне резерве Народне банке Србије су на крају децембра 2025. године износиле 29,0 милијарди евра, при чему овај износ девизних резерви обезбеђује покривеност 6,8 месеци увоза робе и услуга, што је више него двоструко изнад стандарда којим се утврђује адекватан ниво покривености увоза робе и услуга девизним резервама.
Од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од августа 2015. године), учешће проблематичних кредита у укупним кредитима знатно је смањено – са 22,4% на најнижи ниво од 2,1% у децембру 2025. године.
У јануару 2026. године, агенција за кредитни рејтинг Fitch потврдила је позитивне изгледе Србије за добијање рејтинга инвестиционог ранга, уз задржавање кредитног рејтинга на нивоу BB+, наводећи да је кредитни рејтинг Србије подржан адекватном комбинацијом економских политика, укључујући одговорно фискално управљање, високе девизне резерве, као и већи бруто домаћи производ по глави становника у поређењу са земљама са истим кредитним рејтингом.
Штедиша који је у децембру 2012. године орочио улог од 100.000 динара на годину дана и реорочавао га у периоду од 12 година на крају периода орочења (у децембру 2025. године) добио би преко 52.000 динара (близу 450 евра) више од штедише који би у истом периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења) (Табела 1).
Штедња у домаћој валути орочена на годину дана која није занављана била је исплативија у готово 99% посматраних годишњих потпериода (143 од укупно 145) од такве штедње у еврима у претходних 13 година.
Примера ради, штедиша који би у децембру 2024. године положио на штедњу 100.000 динара и орочио је на годину дана у децембру 2025. године добио би близу 1.800 динара више од штедише који би у истом периоду орочио противвредност 100.000 динара у еврима.
Резултати анализе динарске штедње орочене на краће и дуже рокове доспећа показали су да је на три месеца динарска штедња била исплативија од такве штедње у еврима у готово 92% потпериода, док је на две године динарска штедња била исплативија од такве штедње у еврима у свим посматраним потпериодима.
На основу наведеног, може се закључити да је у претходном периоду од 13 година било исплативије штедети у динарима него у еврима и у кратком, и у дугом року.
Народна банка Србије ће наставити да континуирано прати и анализира кретање штедње. Истовремено, остаје посвећена унапређењу динаризације домаћег финансијског система, у чему промоција динарске штедње има важну улогу.
Сектор за монетарне и девизне операције
