09.04.2026.
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75%, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).
Приликом доношења наведене одлуке, Извршни одбор је пре свега имао у виду остваренo и очекиванo кретање инфлације у наредном периоду, као и ризике из међународног окружења који могу утицати на њено кретање.
У складу са очекивањима Извршног одбора, међугодишња инфлација је почетком ове године наставила да се креће испод централне вредности циља и у фебруару је износила 2,5%. При томе, цене хране и безалкохолних пића наставиле су да бележе међугодишњи пад, који је у фебруару износио 0,7%, што је у великој мери резултат примене Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе, којом су у периоду од септембра претходне до марта текуће године биле ограничене трговинске марже у велетрговини и малопродаји.
Претпоставка фебруарске пројекције била је да ће доношење системских закона који имају за циљ да спрече појаву непоштених трговачких пракси допринети да се трговачке марже не врате на ниво пре доношења Уредбе, али да ће се због ниске базе из прошле године, по основу примене Уредбе, инфлација од септембра ове године кретати око нивоа од 4%. Такође, претпостављено је да светске цене нафте и других енергената, као и других примарних производа, неће бележити већи раст. Међутим, додатно заоштравање геополитичких тензија и избијање сукоба на Блиском истоку знатно су повећали светске цене нафте у претходних месец и по дана, што се одразило на цене осталих енергената. С обзиром на то да је Србија нето увозник енергената, раст цена нафте одражава се и на раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту, али ће ефекти на укупну инфлацију зависити од дужине и интензитета трајања сукоба. Актуелна глобална дешавања и раст светских цена нафте могу неповољно утицати и на цене контејнерског транспорта, минералних ђубрива, ланце снабдевања, инвестиционо и потрошачко поверење, као и на токове робе и капитала, који су и пре избијања најновије кризе били под одређеним притиском због јачања протекционизма у највећим светским економијама. Када су у питању одлуке о монетарној политици водећих централних банака, сукоб на Блиском истоку повећао је неизвесност у вези са изгледима америчке и европске инфлације и економске активности и отежао процену будућих одлука Система федералних резерви (ФЕД-а) и Европске централне банке.
У таквим околностима, креатори економске политике у Србији координирано спроводе мере ради очувања ценовне стабилности и ублажавања негативних ефеката екстерних шокова. Држава је већ предузела мере усмерене на ограничавање раста цена нафтних деривата на домаћем тржишту – забранила је извоз нафтних деривата и смањила акцизе на гориво, што треба да ограничи и секундарне ефекте преливања на остале цене, а тиме и да спречи да дође до знатнијег раста инфлаторних притисака. Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса. Уколико процени да раст светских цена нафте има израженије секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања, Народна банка Србије ће реаговати свим расположивим инструментима. При томе, резултати мартовских анкета указују на то да су краткорочна и средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора и даље око централне вредности циља, а очекивања привреде у границама циља.
Када је реч о економској активности, након изазова почетком године, пре свега у секторима производње нафтних деривата и хемијске индустрије, у фебруару је остварено побољшање, чему је највише допринео услужни сектор, као и поновно покретање рада рафинерије у Панчеву крајем јануара. Очекује се да ће проналажење дугорочно одрживог решења за несметано пословање Нафтне индустрије Србије додатно подржати привредни раст у наставку године. Позитиван допринос расту бруто домаћег производа очекује се од потрошње и инвестиција у основна средства, уз значајну улогу реализације инвестиционих пројеката у оквиру програма „Скок у будућност – Србија Експо 2027”, док се у 2027. години очекује и позитиван допринос нето извоза услед одржавања специјализоване изложбе „Експо”. Током претходне године раст кредитне активности, омогућен повољним условима кредитног задужења, пружао је значајну подршку привредном расту, а слични трендови настављају се и у овој години, будући да је раст кредитне активности у фебруару убрзао на 16,4%, међугодишње посматрано. Ипак, економска активност остаје под утицајем глобалне неизвесности изазване геополитичким и трговинским тензијама и растом цена енергената, што се може негативно одразити на инвестиционо и потрошачко поверење и токове капитала.
Извршни одбор ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка, у зависности од података који буду пристизали.
У значајно измењеним околностима у односу на претходну, фебруарску пројекцију инфлације и бруто домаћег производа, Народна банка Србије тренутно оцењује одрживост актуелних пројекција и израђује различита сценарија како би се што боље сагледали потенцијални ризици и обезбедила благовремена и адекватна реакција монетарне политике уколико се процени да је потребна да би се одржала ценовна стабилност у средњем року.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економска кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. маја.
Кабинет гувернера
