15.06.2026.

Међународни монетарни фонд: Успешан завршетак трећег разматрања Инструмента за координацију политика – снажни фундаменти Србије као одговoр на спољне ризике

Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда донео је одлуку о успешном завршетку трећег разматрања спровођења економског програма подржаног Инструментом за координацију политика (Policy Coordination Instrument – PCI).

С обзиром на добро спровођење мера економске политике и добре макроекономске резултате, одлука је донета без одржавања формалног састанка Одбора, што је могућност која се користи када се процени да формална дискусија није потребна.

У свом саопштењу Одбор извршних директора Међународног монетарног фонда, између осталог, констатује да је спровођење договореног економског програма остало снажно:

• Спровођење структурних реформи добро напредује;
• Сви реформски циљеви су испуњени у предвиђеним роковима;
• Сви квантитативни циљеви за крај 2025. године испуњени су.

Међународни монетарни фонд констатује да je економија Србије остала отпорна упркос појачаним спољним ризицима. Србија располаже чврстим економским фундаментима који јој омогућавају да успешно одговори на спољне изазове и ако сукоб на Блиском истоку потраје. Уравнотежена екстерна позиција, умерен јавни дуг, високе девизне резерве и добро капитализован банкарски систем требало би да помогну економији да се носи са овим изазовима.

У погледу најзначајнијих економских показатеља у Републици Србији Међународни монетарни фонд истиче:

• Економија Србије је остала отпорна упркос растућим глобалним и домаћим изазовима;
• Почетком 2026. године привредна активност је ојачала, уз очекивање да ће привредни раст остати снажан током 2026. године и да ће додатно убрзати на 4% у 2027. години;
• Инфлација је остала на умереном нивоу и унутар граница циља Народне банке Србије;
• Девизне резерве су остале на изузетно високом нивоу;
• Банкарски сектор је остао здрав, уз високу капитализованост, ликвидност и профитабилност;
• Међународни монетарни фонд истиче и реформе на којима би требало да буде фокус у наредном периоду, попут већ препознатих реформи у енергетском сектору, као и реформи за подршку преласку Србије ка моделу раста с већом додатом вредношћу. Привремене мере које се доносе као одговор на бројне спољне ризике би, ако буде неопходно, требало да буду праћене и новом приоритизацијом у оквиру текуће и капиталне потрошње. Фискална политика треба да остане усидрена лимитом за дефицит од 3% бруто домаћег производа у периоду 2026–2027. и поштовањем фискалних правила о платама у јавном сектору и пензијама. Монетарна политика треба да остане рестриктивна и да буде додатно пооштрена у случају раста инфлационих очекивања.

„И успешно треће разматрање спровођења економског програма подржаног Инструментом за координацију политика Међународног монетарног фонда потврђује да у Србији настављамо да водимо добру економску политику.

• Међугодишња инфлација се од септембра 2025. године креће око централне вредности циља од 3% и у мају је износила 3,5%.
• Очували смо и релативно стабилан курс динара према евру, упркос израженим волатилностима, неизвесностима и непредвидивостима на глобалном финансијском и робном тржишту.
• Рекордне девизне резерве земље од 29,9 милијарди евра на крају маја 2026. године остају гарант сигурности и стабилности и у наредном периоду. Показатељи њихове адекватности, попут покривености око седам месеци увоза робе и услуга, указују на њихов више него адекватан ниво.

Све заједно, укључујући и стабилан, отпоран и високо капитализован банкарски сектор, као и учешће проблематичних кредита које је на минимуму, остаје значајна подршка отпорности наше економије и у наредном периоду”, закључила је гувернер Јоргованка Табаковић.

(Актуелни Инструмент за координацију политика одобрен је Републици Србији 9. децембра 2024. на период од 36 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава. Одобрава се земљама које спроводе кредибилну економску политику. Програм се разматра у оквиру редовних полугодишњих разматрања).

Кабинет гувернера