22.07.2026.
Доношењем новог Закона о заштити корисника финансијских услуга, у марту 2025. године, банке су обавезане да корисницима кредита који се нађу у одређеним тешким животним околностима понуде одређене олакшице како би тим корисницима омогућили да наставе редовну отплату кредита, односно како би им ту отплату олакшали. У септембру исте године Народна банка Србије донела је Одлуку о олакшицама у отплати кредита, којом се прецизно уређују обавезе банака и права корисника у вези с тим олакшицама.
Подаци за прво тромесечје 2026. године показују да се мере прописане Одлуком о олакшицама успешно примењују у пракси и да корисницима који се нађу у тешким животним околностима омогућавају да, у сарадњи с даваоцима кредита, пронађу одрживо решење за наставак уредне отплате својих обавеза.
У посматраном периоду решени су захтеви за олакшице које су корисници поднели за укупно 2.321 партију кредита, при чему је укупан дуг по тим кредитима износио око 2,3 милијарде динара. Олакшице су примењене на 1.825 партија кредита. Другим речима, од укупно обрађених захтева за олакшице, банке су прихватиле 79% захтева, а укупан дуг по тим кредитима у тренутку примене олакшица износио је 1,9 милијарди динара.
Поред олакшица одобрених на захтев корисника, даваоци кредита су на своју иницијативу применили олакшице на додатних 913 партија кредита. Реч је о ситуацији када давалац кредита, на основу успостављеног механизма праћења појединачних кредита, препозна ране знакове потешкоћа у отплати код појединачног корисника и понуди му примену олакшица како би пребродио околности у којима му је отежана отплата кредита. Код ових кредита уговорени износ износио је око 968 милиона динара, док је дуг у тренутку подношења захтева на иницијативу даваоца кредита износио скоро 874 милиона динара. Ово потврђује значај превентивног поступања банака и њихове проактивне улоге у таквим случајевима.
Од укупно 496 партија кредита код којих су одбијени захтеви за олакшице, банке су одбиле 310 захтева, док корисници у 186 случајева нису прихватили мере које су им банке понудиле.
Посматрано по врстама кредита, највећи број решених захтева које су поднели корисници односио се на готовинске кредите, који су чинили 76% свих решених захтева, односно 1.761 партију кредита. На дозвољено прекорачење односило се 7% решених захтева, по 6% на кредите за обртна средства и кредитне картице, а на стамбене кредите односило се 3% решених захтева (65 партија кредита, при чему су олакшице примењене у 81,5% случајева).
Најчешћа околност наведена у захтевима за олакшице јесте губитак посла и такви захтеви чине 53,7%, док се на значајно смањењe прихода односи 19,2%, на остале околности 14,6%, на тешку болест 8,7%, на тешке породичне прилике 2,3%, на тешке повреде 1% и на развод брака 0,6%.
Када је реч о врстама примењених олакшица, најчешће су одобраване мере које подразумевају продужење рока отплате кредита, самостално или у комбинацији с другим олакшицама, као што су смањење каматне стопе, одложено плаћање или промена врсте уговора. Значајан број корисника користио је и одобрење да не врше отплату кредита у одређеном периоду (без обрачуна камате на доспела, а неизмирена дуговања), као и одложено плаћање целокупног износа дуга.
Резултати за прво тромесечје 2026. године представљају охрабрење и потврђују да је Одлуком о олакшицама у отплати кредита успостављен ефикасан механизам за пружање трајне и системске подршке грађанима који се током отплате кредита нађу у тешким околностима услед којих им је отежана отплата кредита. Народна банка Србије ће и у наредном периоду инсистирати на примени овог инструмента подршке корисницима кредита, а ако у оквиру редовног надзора утврди неправилности, наложиће њихово отклањање, уз примерену санкцију. Народна банка Србије ће и у наредном периоду редовно обавештавати јавност о резултатима примене олакшица у отплати кредита.
Кабинет гувернера
