05.10.2026.
Плаћања су данас све више део нашег дигиталног окружења – куповину обављамо путем интернета, плаћамо мобилним телефоном, користимо различите апликације и дигиталне новчанике. Ипак, међу бројним појмовима који се користе за савремене начине плаћања, често није једноставно разликовати електронски новац од новца на рачуну, платне картице или дигиталног новчаника.
Шта је заправо електронски новац, како функционише, ко може да га издаје и на који начин су заштићена средства корисника – само су нека од питања на која у новом издању рубрике „Корисно је да знате” одговара Петар Благојевић из Сектора за платни систем.
Шта је електронски новац и по чему се разликује од новца на текућем рачуну?
Према Закону о платним услугама, електронски новац представља електронски похрањену новчану вредност која чини новчано потраживање према издаваоцу, издаје се након пријема новчаних средстава ради извршавања платних трансакција и прихвата је лице које није његов издавалац.
Благојевић је објаснио да електронски новац представља замену за готов новац, с том разликом што се чува у електронској или магнетној форми – на чипу, серверу или платној картици. Електронски новац омогућава купопродају робе и услуга путем интернета, у кратком року и с било које локације. Поред плаћања производа и услуга, могуће је вршити и пренос електронског новца између лица која га поседују.
Истакао је да је важно направити разлику између електронског новца и средстава на текућем, односно платном рачуну.
Платни рачун је рачун који се користи за уплате, преносе и исплате новчаних средстава. Код електронског новца корисник предаје новчана средства издаваоцу, а заузврат добија посебно издату електронску новчану вредност.
Такође, како је навео, средства која институција електронског новца прими ради издавања електронског новца не сматрају се депозитом. Институција електронског новца не може на њих да плаћа камату, нити да их користи на исти начин на који банка користи депозитна средства.
Ко може да га издаје?
Пре свега, електронски новац могу издавати институције електронског новца. Петар Благојевић је објаснио да је институција електронског новца привредно друштво са седиштем у Републици Србији које мора да добије дозволу Народне банке Србије за издавање електронског новца.
„Поред институција електронског новца, електронски новац могу издавати и банке, јавни поштански оператор, Народна банка Србије, Управа за трезор или други органи јавне власти у Србији, у складу са својим надлежностима”, истакао је он.
Ова област уређена је Законом о платним услугама и подзаконским актима Народне банке Србије.
Према његовим речима, закон уређује ко може да издаје електронски новац, услове за издавање дозволе, начин пословања, заштиту средстава корисника, откуп електронског новца и права корисника.
Народна банка Србије врши и надзор над издаваоцима електронског новца у делу пословања који се односи на издавање електронског новца и пружање платних услуга.
Како су заштићена средства корисника електронског новца?
Петар Благојевић је напоменуо да је заштита средстава корисника једно од важних питања када је реч о електронском новцу.
Институција електронског новца дужна је да новчана средства примљена у вези са издавањем електронског новца држи одвојено од сопствених средстава и средстава која је примила од физичких и правних лица по другим основима, као и да у сваком тренутку располаже средствима која одговарају укупној вредности издатог електронског новца, ако ималац електронског новца затражи његов откуп.
Поред тога, Благојевић је посебно нагласио да та средства морају бити заштићена од ризика који произлазе из пословања саме институције. Наиме, средства корисника не могу бити предмет извршења или принудне наплате, нити улазе у стечајну или ликвидациону масу.
Која права имају корисници и коме могу да се обрате у случају проблема?
Корисник има право да од издаваоца затражи откуп електронског новца. То значи да може да захтева да му се електронски новац који поседује исплати или пренесе у новчаним средствима, у целости или делимично.
Благојевић је указао и на то да корисници електронског новца, као и сви други корисници платних услуга, уживају заштиту коју обезбеђује Закон о платним услугама, без обзира на начин и средство плаћања.
„Сва правила која важе и за коришћење готовог новца или картица важе и за електронски новац, па је неопходно водити рачуна о њему и пријавити његову крађу, губитак или злоупотребу.”
Ако корисник електронског новца сматра да се издавалац електронског новца не придржава закона, уговора, општих услова пословања или добрих пословних обичаја, он има право на заштиту својих права и интереса.
Како је навео Благојевић, заштиту може да оствари подношењем приговора издаваоцу електронског новца, подношењем притужбе Народној банци Србије или учешћем у поступку посредовања.
Да ли су електронски новац, дигитални новчаник и платна картица исто?
То су три различита појма која се у пракси често користе заједно.
Електронски новац је сама новчана вредност која је издата након што је издавалац примио новчана средства.
Дигитални новчаник није исто што и електронски новац. Он представља техничко решење, најчешће апликацију, путем којег корисник може да приступи одређеним средствима или инструментима плаћања. У њему се, на пример, могу чувати подаци о платним картицама, а у зависности од конкретног модела, може омогућити и приступ електронском новцу.
Платна картица је платни инструмент којим корисник иницира платну трансакцију. Она најчешће омогућава располагање новчаним средствима која се налазе на платном рачуну, али може служити и за располагање електронским новцем ако је такав модел предвидео издавалац.
Које су најчешће заблуде о електронском новцу?
Говорећи о најчешћим заблудама, Благојевић је као прву издвојио уверење да је електронски новац исто што и новац на банковном рачуну.
Како је објаснио, реч је о посебној, законом дефинисаној новчаној вредности која се издаје након пријема новчаних средстава.
Друга заблуда је да је електронски новац вид штедње. „Није, јер институције електронског новца не прикупљају депозите и не плаћају камату на средства која корисник држи у облику електронског новца”, појашњава он.
Трећа заблуда је да су сва дигитална плаћања електронски новац. То, такође, није тачно. Плаћање платном картицом с текућег рачуна, инстант плаћање или плаћање путем мобилног банкарства не значе сами по себи да корисник користи електронски новац.
И четврта заблуда је да је електронски новац исто што и виртуелна валута. То су различите правне категорије и подлежу различитом регулаторном режиму.
Како ће се електронска плаћања развијати у наредним годинама?
Благојевић је посебно напоменуо да се може очекивати даљи развој у правцу бржих, једноставнијих и све дигиталнијих начина плаћања, уз истовремено јачање безбедности и заштите корисника.
У Србији већ постоји снажна инфраструктура за инстант плаћања, а коришћење IPS НБС система наставља да расте.
Такође, изменама Закона о платним услугама створен је правни оквир за отворено банкарство и уведене су услуге иницирања плаћања и пружања информација о рачуну. То отвара простор за нове финтек услуге и већи избор за кориснике.
Од маја 2026. године Србија је оперативно укључена и у SEPA Credit Transfer шему, што омогућава ефикасније обављање плаћања у еврима са иностранством.
Зато се, према речима Благојевића, може очекивати да ће се развој платних услуга наставити у правцу све већег повезивања различитих начина плаћања – инстант плаћања, мобилних апликација, дигиталних новчаника и нових финтек услуга.
„Брзина и једноставност мораће да буду праћене високим стандардима безбедности и заштите корисника”, закључио је Благојевић.
Кабинет гувернера