Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
08.08.2019.
Питања : Замолила бих Вас да за "Блиц Бизнис" одговорите на питања, а у вези са следећом темом - у Русији је ступио на снагу Закон о кредитној паузи, који грађанима са стамбеним кредитима омогућава да одређени период буду поштеђени отплате кредита ако су запали у проблеме због којих не могу исплаћивати рате. Стога су наша питања: Да ли тако нешто постоји у Србији, односно да ли је јасно прописано једним правилником или банке саме одређују? Под којим условима може бити омогућена таква пауза? Колико може трајати?
Одговор : У Србији није донет пропис који би експлицитно уређивао „кредитну паузу“ код стамбених кредита. Међутим, у складу са Законом о заштити корисника финансијских услуга, ако у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање, односно друге битне околности на које корисник не може утицати - банка на захтев корисника, може прогласити застој у отплати (мораторијум) за одређени период. У том периоду банка не обрачунава затезну камату на доспело, а неизмирено потраживање. Критеријуме за проглашење застоја у отплати банка може прописати својим унутрашњим актима.
Имајући у виду да су Ваша питања постављена у контексту финансијских потешкоћа дужника, које су повод за разматрање одобравања уступака у вези са отплатом појединачног потраживања (реструктурирање), указујемо на дужности банке у складу са Одлуком о управљању ризицима банке. Банка је, између осталог, дужна да у оквиру кредитног процеса, утврди критеријуме и принципе за реструктурирање постојећих пласмана, као и да процени да ли је реструктурирање пласмана према појединачном дужнику одрживо и економски оправдано за банку и дужника, као и да утврди план реструктурирања и да редовно прати његово спровођење и ефекте. При томе, банка је нарочито дужна да анализира разлоге који су довели до финансијских потешкоћа дужника и могуће мере реструктурирања пласмана, као и да образложи ефекте и предности изабране мере реструктурирања и утврди нови план отплате који ће бити основ даљег праћења спровођења плана реструктурирања пласмана.
Указујемо и да је пре покретања наплате потраживања од корисника финансијске услуге реализацијом средства обезбеђења, банка дужна да размотри да ли постоје могућности за реструктурирање пласмана (нпр. смањење каматне стопе, отпис дела главнице или дела обрачунате камате, промена датума доспећа главнице и/или камате и др.)
Кабинет гувернера
