15.04.2020.
Питања: Да ли је од увођења ванредног стања било повећаног подизања готовине на банкоматима? Да ли је било више таквих трансакција? Колики је просек подизања износа сада, а колики је био у неком ранијем референтном периоду? Да ли има довољно новца на банкоматима, да ли су банке опремљене готовином? Колико има банкаомата у Србији, да ли су сви у функцији? Који је лимит подизања новца на банконату, дневни, месечни? Колика је употреба готовог новца у новчаним токовима, да ли се смањује? Питање заштите сада кад је вирус, колико је безбедно користити кеш, да ли су се људи више окренули бесконтактним трансакцијама тамо где је то могуће? Да ли је можда забележено више плаћања картицом у радњама?
Одговор: Према прелиминарним и још непотпуним подацима о коришћењу националне картице DinaCard за месец март, којима Народна банка Србије располаже (подаци које банке издаваоци достављају НБС на месечној основи), у току тог месеца забележен је раст од 12% у односу на фебруар у погледу броја трансакција на банкоматима, и раст од 11% у промету на банкоматима. Просечан износ трансакција на банкомату у марту износи 8.773 динара и нема већих разлика у односу на просечан износ у фебруару.
У погледу броја трансакција плаћања робе и услуга на продајним местима, у месецу марту забележен је раст од 3% у односу на фебруар, док је промет већи за 11% у односу на претходни месец. Сходно томе, просечан износ трансакција на продајним местима је већи за 8% у односу на фебруар ове године и износи 1.692 динара.
Према подацима које су банке доставиле НБС, у земљи постоји преко 2.750 банкомата, а све банке у земљи свакодневно спроводе активности да ти банкомати буду у функцији и да буду снабдевени са довољно готовине, што ће олакшати грађанима приступ новцу без посете филијалама и експозитурама банака. Такође, банке у континуитету спроводе и све мере дезинфекције банкомата како би грађани што мање били изложени ризику заразе од корона вируса.
Када се ради о лимитима за подизање готовине на банкомату, треба разликовати лимите који су постављени на самом банкомату и лимите које издаваоци, ради заштите корисника картица, постављају на нивоу појединачне трансакције, на дневном нивоу, и сл. Када се ради о првом лимиту, на самом банкомату, због физичких карактеристика уређаја и броја новчаница које се могу исплатити у једној трансакцији (димензије "оквира" кроз који новац "излази" из банкомата), увек постоји лимит по трансакцији, и он зависи од банке прихватиоца на банкомату (банка која управља банкоматом). Лимити које банке издаваоци (банка која је издала платну картицу) постављају зависе од самог издаваоца, и корисници би требало да се упознају са тим лимитима у директном контакту са издаваоцима. Можемо ових дана видети у медијима да су неке банке повећале лимите како би у ванредним околностима изашле у сусрет својим корисницима и због тога је важно да се корисници правовремено упознају са лимитима и њиховим евентуалним изменама током ванредног стања.
Народна банка Србије саветује грађане, посебно у тренутној ванредној ситуацији, да када год је то могуће плаћања на продајним местима обављају платном картицом, а не готовином; поред много веће једноставности и брзине плаћања, грађани не излажу себе ризику да држањем новчаница у рукама у организам унесу вирус који би могао да се нађе на њима, јер као што је то истакла и Светска здравствена организација, папирни новац је услед велике циркулације, нажалост, веома погодно средство за преношење бактерија и вируса. Према наведеним подацима о промету и броју транскција националном картицом у фебруару и марту, односно податку о износу просечних трансакција на банкоматима и продајним местима, стиче се утисак да су грађани послушали савете Народне банке Србије и да су дали предност плаћању картицама у односу на подизање готовине.
Истичемо на крају да, када је реч о готовини, како динарској тако и девизној, НБС ње у резерви има много више него што је потребно за сервисирање било каквих евентуалних појачаних потреба. Ипак, наш савет грађанима јесте да се држе безготовинских начина плаћања, не само из здравствених разлога, већ и из разлога личне безбедности.
Кабинет гувернера
