06.05.2021.

Свет банкарства – питања у вези са осигурањем пољопривреде и организовањем пулова осигурања

Питања: Пишем чланак на тему Удруживање осигуравача за осигурање пољопривреде. Медији су пренели да Народна банка Србије провера рад појединих осигуравајућих кућа које су одлучиле да промене услове осигурања у пољопривреди, да ли су осигуравајуће куће мењале услове и да ли је то прихваћено тржишно понашање? Постоји иницијатива осигуравајућих компанија да оснују пул осигуравача за осигурање пољопривреде. Да ли је формирање таквог удруживања могуће и постоје ли примери таквог удруживања у другим земљама?
 
Одговор: Осигурање пољопривреде, тачније осигурање усева и плодова, покрива различите ризике осигурања (град, пожар, гром, мраз и сл.) и, према подацима којима располаже Народна банка Србије, у протеклом периоду ову врсту осигурања уговарало је осам друштава за осигурање.
 
Ризици који се обухватају уговором о осигурању, као и искључења у вези с тим ризицима, ближе се уређују општим и посебним условима осигурања који се примењују на осигурање усева и плодова. Ти услови представљају саставни део уговора о осигурању.
 
У случају када се сваке године уговара ново осигурање, тада се, у складу с важећим, евентуално и измењеним, условима осигурања појединачног друштва за осигурање, може закључити уговор о осигурању. С друге стране, ако је реч о полисама осигурања уговореним на дужи рок, услови осигурања могу се изменити само сагласношћу воља уговорних страна. При томе, промена услова осигурања не значи нужно да су услови осигурања неповољнији за осигуранике.
 
Пољопривредни произвођачи су у протеклом периоду указали конкретно на измену услова осигурања усева и плодова у погледу датума почетка покрића пролећног мраза, односно да је почетак осигуравајућег покрића неповољан за пољопривредне произвођаче, истичући да је код појединих култура тај датум померен на одређене датуме у априлу, док су претходних година датуми почетка покрића били у марту.
    
Народна банка Србије утврдила је да код значајног броја друштава за осигурање није дошло до промене наведених датума у односу на прошлу годину, те да већина друштава има у понуди осигурање усева и плодова од раног пролећног мраза с почетком осигуравајућег покрића које је важило и прошле године. Такође, одређена друштва за осигурање изменила су услове осигурања усева и плодова од пролећног мраза у погледу почетка периода осигуравајућег покрића и дефиниције пролећног мраза, утврђивањем конкретних датума као критеријума за дефинисање почетка ношења ризика за појединачне културе, а према извршеној процени ризика самог друштва, с обзиром на то да су, поред датума почетка осигуравајућег покрића, од значаја и други фактори који утичу на покриће насталог ризика, све у зависности од врсте културе.
 
Због тога је пољопривредним произвођачима – корисницима услуга осигурања сугерисано да размотре понуде више различитих друштава за осигурање које у својој понуди имају производ осигурања усева и плодова од пролећног мраза, те да се определе за производе осигурања оних друштава за осигурање која им могу понудити одговарајуће покриће од пролећног мраза, као и претходних година, у складу с њиховим стварним потребама. Друштва за осигурање су, сагласно Закону о осигурању, дужна да пре закључења уговора о осигурању упознају уговараче осигурања са информацијама битним за закључење уговора, и то пре свега са одредбама којима је уређено шта су осигуране опасности (ризици), а шта искључења, шта се сматра осигураним случајем (нпр. пролећним мразом), када и како је утврђен почетак, а када и како завршетак периода осигуравајућег покрића, као и друго од значаја за утврђивање обавезе друштва за осигурање, а од чега може зависити каснија могућност наплате накнаде из уговореног осигурања.
 
Поред наведеног, указујемо да недовољна масовност овог осигурања излаже друштва за осигурање, према постојећим претпоставкама, знатном ризику од остваривања губитака, и то може утицати на одлуку друштава за осигурање у одређивању обима покрића, искључења појединих ризика и саму цену осигурања. Свакако масовност, географска дисперзија ризика и сл. повољно би утицали и на услове, и цену овог осигурања.
 
Што се тиче организовања пулова осигурања – они нису новина у свету осигурања. Ради се о пословним удружењима чије чланице могу да буду друштва за осигурање, друштва за реосигурање, министарства и еснафска удружења. Оснивају се ради расподеле великих ризика, јер би покриће таквих ризика било неприхватљиво за само једно друштво за осигурање (нпр. нуклеарни ризици, природне катастрофе, земљотреси, штете према животној средини, ризици у пољопривреди и сл.). Удруживањем заинтересованих лица могу да се решавају нпр. питања у вези са условима осигурања, обимом покрића, ограничењима и искључењима из осигурања, премијом осигурања, учешћем осигураника у штети (франшиза), субвенцијама на премију, формирањем посебног фонда који би се финансирао из дела премије осигурања из ког би се покривале штете које нису обухваћене осигурањем и др.
 
На пример, у САД постоји пул за осигурање од поплава, у Француској и Румунији пулови за осигурање од природних катастрофа (поплаве, суше, земљотреса), у Турској – пул за обавезно осигурање од земљотреса. Ови пулови су формирани у сарадњи с државом и то тако да је поседовање осигурања претходни услов да би се осигураницима исплате штете вршиле по условима пула. У таквим случајевима држава може да покрива штету до одређеног износа, а разлику између тог износа до износа висине процењене штете исплаћује пул из свог фонда, који се формира уплатом од стране осигуравача чланова пула.
 
Што се тиче формирања пулова за осигурање ризика у пољопривреди, у Француској је у току дискусија о формирању оваквог пула. Ови ризици, због климатских промена, постају све значајнији. Дисперзијом ризика обезбедила би се нижа цена и веће покриће из осигурања. Чланови пула била би друштва за осигурање, друштва за реосигурање, представници пољопривредника и државе. У Шпанији постоји пул саосигурања ризика у пољопривреди, чији су чланови друштва за осигурање која послују на тржишту осигурања ове земље.
 
На крају, желимо да истакнемо да ће Народна банка Србије, као и до сада, наставити с надзором над пословањем друштава за осигурање ради благовременог отклањања свих поступања која су штетна за права и интересе корисника услуга осигурања.

Кабинет гувернера