03.06.2021.
Питања: Шта се дешава ако се чек пусти, а не стигне на наплату, да ли се брише из евиденције? Да ли постоји рок за задржавање чекова који нису реализовани и може ли се платити камата или казна за то? Шта се дешава ако је пуштен чек без датума? Како се чек поништава? Дешавало се у пракси да клијенти банака плате огромне камате за неки некада нереализовани чек, па можете ли дати објашњење како то да се спречи и да ли немаран однос према броју узетих чекова, невођењу евиденције о њиховој реализацији може да доведе клијента у проблем?
Одговор: Употреба чека је уређена Законом о чеку којим је, између осталог, јасно прописано шта чек мора да садржи, у коме периоду мора бити поднет на исплату, као и амортизација чека.
Указујемо да се чек који банка да свом клијенту како би их тај клијент издао другом лицу ради плаћања новчане обавезе према том лицу може обрисати из евиденције чекова банке само ако је чек поднет на наплату и наплаћен или ако је поништен у складу са законом. У свим другим случајевима клијент банке коме је банка омогућила коришћење чекова и издала му чековни бланкет, дужан је да обезбеди средства на рачуну у банци којим ће покрити износ на који гласи чек, а највише до 5.000 динара (што представља износ који је споразумом банака утврђен као највиши износ на који може да гласи један чек).
У скалду са Законом о чеку, чек садржи следеће обавезне елементе:
Чек који је платив у земљи може се трасирати само на банку (дакле може се поднети само банци на наплату), а исправа у којој не би било ма којег од елемената који су горе наведени и која није трасирана на банку не вреди као чек.
Притом, ако није нарочито одређено, као место плаћања важи оно место које је означено поред трасатовог имена (седиште банке), а чек у коме није назначено место издавања сматра се да је издат у месту које је означено поред трасантовог имена (име клијента банке који издавањем чека измирује своју новчану обавезу према примаоцу плаћања).
Закон јасно прописује да, чак и ако би се камата уписала на чековни бланкет, сматрала би се непостојећом.
Дакле, приликом издавања чека, клијент банке, мора да упише датум издавања чека, у супротном уколико издавалац чека изда чек свом повериоцу без попуњавања датума, преузима на себе ризик од настанка штете и терет доказивања да датум који је уписан на чеку који је он потписао, није он уписао или да није сагласан са тим датумом. С обзиром на то да издавалац чека мора да потпише чек који издаје, својим потписом он потврђује тачност свих података који су уписани на чеку који је поднет на наплату. Законом о чеку је предвиђено да издавалац чека (трасант) одговара за исплату и свака одредба којом би се он ослобађао одговорности, а која би била уписана на чековном бланкету, сматра се неважећом.
Када је реч о року за подношење на исплату, Закон о чеку јасно предвиђа да се чек плаћа по виђењу, а чек који се подноси на исплату банци у нашој земљи мора се поднети у року од осам дана, од дана издања чека, ако је место издања и плаћања у нашој земљи једно исто, односно у року од петнест дана ако су то различита места.
Чек може да буде опозван кад протекне рок који је одређен за подношење ради исплате, при чему се тиме не доводи у питање новчана обавеза платиоца према примаоцу плаћања која је настала из правног посла између тих лица.
Притом, банка је дужна да чек исплати и пошто протекне рок за подношење, ако чек није опозван, осим ако не постоји другачији споразум. Уз то, издавалац чека (трасант), који би после истека рока за подношење, располагао покрићем, мада није пуноважно опозвао чек, одговара за накнаду штете.
Уколико се деси да је чек издат, а није поднет на исплату у року предвиђеном законом, издавалац чека би требало да провери код лица којем је издао чек зашто није достављен на наплату.
У случају да прималац плаћања, као поверилац из основног правног посла из којег је настала новчана обавеза у циљу чијег извршења је чек издат, не преда банци на исплату чек у року предвиђеном у закону, долази у поверилачку доцњу, а једна од последица те доцње је и обавеза повериоца у доцњци да накнадити дужнику (издаваоцу чека) штету насталу услед доцње за коју одговара.
Као што је горе наведено, уписивање камате у чековни бланкет сматра се неважећим, с тим да овде говоримо о камати коју би, да је дозвољена, платио издавалац чека примаоцу плаћања. С друге стране, ако је издавалац чека издао чек, а у моменту подношења чека на исплату није обезбедио покриће за тај чек, биће дужан да банци плати камату за сваки наредни који протекне од дана када је поднет на исплату чек за који није обезбеђено покриће до дана када издавалац чека обезбеди покриће на рачуну у банци.
С тим у вези, клијенти банака који желе да плаћају чековима, треба да воде рачуна о издатим чековима и да воде евиденцију издатих чекова, нарочито имајући у виду датум издавања чека и лица којем су издали чек и дужни су да обезбеде покриће за издате чекове, јер у супротном могу одговорати за штету која настане због тога, а која може обухватати између осталог и камату за недозвољено прекорачење рачуна у банци.
Када је реч о поништавању чека, односно амортизацији чека, она се врши давањем предлога за амортизацију чека надлежном суду. Предлог може дати корисник текућег рачуна или правно лице које је дошло у посед чека продајом робе или вршењем одређене услуге. Суд на основу Закона о ванпарничном поступку, Закона о чеку и Закона о меници доноси решење о амортизацији - поништавању означеног чека (или чекова). Правоснажно решење суда о амортизацији чекова након тога се доставља банци, која евидентира да су ти чекови поништени, те се по том основу не могу остварити никаква права. Наведено представља једини начин поништавања чека, јер смо у пракси наилазили на случајеве да су грађани проглашавали чекове неважећим преко „Службеног гласника“, што није довољно, јер ће банка отписати чекове тек након судског решења о амортизацији чека.
Кабинет гувернера
