Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
12.05.2022.
Питања: Колики је најдужи рок за враћање потрошачких кредита у Србији и да ли ће се смањивати у наредном периоду? Kако период отплате кредита утиче на ненаплативе кредите – да ли се тиме смањује њихов број?
Одговор: У складу с прописима који су усвојени у децембру 2018. године ради подстицања праксе одрживог кредитирања становништва, банка може без утицаја на капитал да почев од 1. јануара 2021. године физичком лицу одобри потрошачки, готовински или други сличан кредит (који није стамбени кредит ни минус по текућем рачуну) са уговореним роком отплате (уговореном рочношћу) краћим од шест година. Истичемо да су, и поред ових мера, банке и даље слободне да у оквиру кредитног процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање конкретних врста кредита, као и да при доношењу одлуке о одобравању пласмана процењују кредитну способност дужника и друге релевантне факторе и није им забрањено одобравање кредита с дужим роковима отплате ако након тога одржавају одговарајући ниво капитала, тј. ако у сваком тренутку имају довољно сопствених средстава за испуњење свих регулаторних захтева. Подсећамо на то да је Народна банка Србије проактивно деловала како би спречила потенцијални раст проблематичних кредита физичких лица, с којим су се суочили одређени супервизори из окружења, а односе се на потрошачке, готовинске или друге кредите доношењем регулаторних мера које су ступиле на снагу почетком 2019. године. Смисао уведених мера јесте подстицање опрезног преузимања ризика од стране банака њиховим усмеравањем на одрживо кредитирање и избегавање прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, без увођења административне мере забране појединих видова кредитирања, што треба да допринесе и остварењу примарних циљева њиховог усвајања – спречавању негативних последица по грађане и по финансијску стабилност у Републици Србији и спречавању стварања нових проблематичних кредита. Самим тим, ради избегавања прекомерне изложености одређеним врстама кредитних производа, Народна банка Србије је увела показатељ ризика концентрације, који представља додатни регулаторни и супервизорски инструмент Народне банке Србије с обзиром на то да одређује горњу границу изложености банке ризику концентрације. Ефекти предузетих мера од стране Народне банке Србије огледају се у смањењу показатеља ризика концентрације на нивоу банкарског сектора за 15,7 п.п. у периоду јануар 2019 – март 2022. године (са 25,2% на 9,5%), као и у смањењу проблематичних потрошачких кредита, који су се у истом периоду смањили са 3,5% на 2,5%. Свакако, Народна банка Србије и убудуће остаје посвећена решавању проблематичних кредита у банкарском сектору Републике Србије и спречавању настанка нових проблематичних кредита.
Кабинет гувернера
