24.06.2022.
Питања: Да ли Народна банка Србије прописује тачан списак докумената које банке морају да имају када клијент жели да остави новац у банци на штедњу или то банке прописују интерним правилницима? Како су ми објаснили у неким банкама, Народна банка Србије прописује одређен број докумената, али и банке могу самостално да додају још понешто. Која су сва та неопходна документа код остављања новца на штедњу, подизања кредита и отварања текућег рачуна? Често се дешава да је то заиста велики број папира које банка штампа, а клијент потписује. Да ли су сви они неопходни? Да ли Народна банка Србије некада ревидира списак неопходне банкарске документације? Да ли се може десити да неки документи у једном тренутку више не буду потребни?
Одговор: Постоји неколико група прописа који третирају полагање депозита. Најпре то су прописи којима је уређено спречавање прања новца, који се примењују пре свега када се први пут успоставља пословни однос између клијента и банке. Банке својим интерним актима успостављају правила о процени ризика у вези с прањем новца, у оквирима тих прописа. Такође, општеприхваћена банкарска пракса јесте да се код успостављања пословног односа али и касније примењује процедура Упознај свог клијента (Know your client). Једноставно речено, треба доказати порекло тог новца.
Поред ових прописа, постоје и прописи чији је циљ заштита корисника финансијских услуга, чији је основни циљ да корисник буде упознат са свим релевантним информацијама пре него што закључи уговор с банком. Циљ тих информација јесте да корисник буде свестан економских последица које настају закључењем тог уговора. То што велики број корисника одбија да прочита те информације не значи да те информације треба укинути. Једноставно, ствар је избора да ли ћете пажљиво прочитати у шта се упуштате или ћете се доцније изненадити и онда тврдити да сте преварени, тражећи од суда да накнадно врши контролу. С друге стране, Народна банка Србије је и уређивањем начина оглашавања финансијских услуга и предузимањем мера према банкама у тој области постигла значајне резултате у погледу спречавања да корисници из огласних порука извуку погрешан закључак. Такође, изменама Одлуке о ефективној каматној стопи уведени су додатни обрасци који показују како се рата кредита односно однос зараде и те рате може мењати у различитим негативним сценаријима. Дакле, постоје константни напори да се начин информисања поједностави, а да се не изгуби на квалитету тог информисања.
Код кредита кориснику се поред уговора достављају понуда и обавезни елементи уговора, као и план отплате кредита. Такође, за кредите индексиране у еврима и/или с променљивом каматном стопом достављају се и обрасци који приказују валутни ризик и ризик променљиве каматне стопе. Треба имати у виду да код уговора о кредиту један од услова може бити и отварање текућег рачуна, те се онда уручује и документација у вези с тим уговором. Код уговора о депозиту, поред уговора, достављају се понуда, обавезни елементи уговора и план исплате депозита. Код отварања текућег рачуна даје се уговор, општи услови пословања и други стандардни услови који чине саставни део тзв. оквирног уговора о платним услугама, као и тарифа накнада. Поред тога, ако се први пут успоставља пословни однос, захтева се документација у вези с прописима о спречавању прања новца, која зависи од врсте клијента (физичко или правно лице, врста делатности којом се бави итд.).
Додатни захтеви за документацијом произилазе из неопходности да банка на адекватан начин управља ризицима којима може бити изложена. Тако банка приликом доношења одлуке о одобравању кредита мора да процени кредитну способност корисника, као и могућност наплате потраживања и квалитета средстава обезбеђења, те с тим у вези, у складу с прописима Народне банка Србије и својим унутрашњим актима, банке прибављају релевантну документацију. Кредитна способност се процењује нарочито на основу анализе степена кредитне задужености, који се утврђује као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода дужника. Ради обављања наведених процена, банка је, у складу с прописима Народне банке Србије, дужна да формира кредитни досије дужника, који, поред статусне документације о клијенту – физичком лицу, између осталог, треба да садржи документацију о измиривању обавеза дужника према банци у току последњих 12 месеци (осим ако се ради о новим дужницима банке), доказе о запослењу и заради или пензији дужника у последња три месеца које је издао и оверио послодавац / податке из евиденције банке о уплати зараде или пензије, односно податке о другим редовним месечним приходима, тзв. извештај из Кредитног бироа, документацију у вези са средствима обезбеђења потраживања и све друге податке које ће банци омогућити да на темељу наведених процена донесе одлуку о евентуалном одобрењу кредита.
Дакле, прописима Народне банке Србије предвиђен је минимум документације коју банке треба да прибаве од потенцијалних клијената ради разматрања поднетих кредитних захтева, а све ради адекватног и ефикасног управљања ризиком од неизмирења обавеза након одобравања кредита. Свакако, имајући у виду да је коначна оцена ризичности потенцијалног клијента на самој банци, банке су слободне да своје кредитне досијее о дужницима употпуне, захтевајући и додатну документацију у поступку одобравања кредита, како би прикупиле потпуне и тачне податке неопходне за правилну процену кредитне способности дужника, процену могућности наплате потраживања и квалитета средстава обезбеђења.
Што се тиче питања да ли Народна банка Србије некад ревидира списак неопходне банкарске документације, те да ли се може десити да неки документи у једном тренутку више не буду потребни, не морају да се штампају и потписују, указујемо на то да Народна банка Србије, ослушкујући потребе с тржишта банкарских услуга и препознајући значај процеса дигитализације финансијских услуга, континуирано унапређује регулаторну и инфраструктурну основу уз помоћ које би грађанима у што већој мери био олакшан приступ финансирању и у редовним, и у ванредним околностима којима сведочимо. Један од примера јесте управо ублажавање захтева у погледу обавезног кредитног досијеа дужника – физичког лица: након измена регулативе 2016. године, као равноправна алтернатива потврди послодавца о запослењу и заради прихвата се и извод из евиденције банке на којем је евидентирана уплата зараде, а како би кредитна процедура била бржа и ефикаснија, без наметања обавезе клијенту да му послодавац оверава потврду о запослењу и заради, или пак да иде у другу банку ради прибављања извода из евиденције о уплати зараде; Народна банка Србије је 2020. године омогућила и одобравање кредита рочности до две године у износу до 90.000 динара по олакшаној процедури, која подразумева да банка од подносиоца захтева за потребе кредитног досијеа, као доказ о запослењу и заради или пензији дужника у последња три месеца, може прихватити потписану изјаву тог дужника о томе, дату под пуном кривичном и материјалном одговорношћу. Поред тога, велики број банака пружа финансијске услуге на даљину, укључујући чак и отварање текућег рачуна. Код тих финансијских услуга, корисник се саглашава с том документацијом након логовања на систем путем двофакторске аутентификације. Дакле, све се то обавља без папира. У сваком случају, нема услова, посебно у околностима када клијенти широм Европске уније константно оспоравају различите одредбе у уговорима с банкама да се сужава предуговорно информисање. С друге стране, ризици прања новца постоје и они исто тако не дозвољавају опуштање у тој области.
Чини се, заправо, да у домаћој јавности постоји схватање да у нашем банкарском систему постоји много папира, чега наводно нема у земљама Европске уније. Такав утисак уопште не одговара стварности, јер не само да домаће банке примењују прописе Републике Србије, који су углавном усклађени с правом Европске уније, него је и сва интерна документација банака (оно што саме банке прописују) усклађена са осталим чланицама банкарске групе, које су углавном из Европске уније.
Кабинет гувернера
