21.07.2022.
Питања: Да ли је Народна банка Србије упозната с најавом новог поскупљења услуга комерцијалних банака? Ако јесте, које све конкретне услуге, накнаде и провизије ће поскупети и за колико?
Да ли је, према мишљењу Народне банке Србије, оправдано увођење нових накнада и поскупљење постојећих у банкарском сектору Србије? Може ли и на који начин Народна банка Србије спречити комерцијалне банке да поскупљују услуге? Да ли ће и шта предузети да грађане заштити од самовољног поскупљења услуга у банкарском сектору? Како грађани треба да поступе када се суоче с поскупљењем услуга банке чији су клијенти?
Одговор: Обавештавамо вас да Народна банка Србије, као ни друге централне банке у свету, својим прописима и одлукама не утврђује конкретну висину накнада које наплаћују пружаоци платних услуга.
Законом о платним услугама предвиђено је да пружалац платних услуга има право да кориснику платних услуга наплати накнаду. Одредбе прописа којим се уређује ово питање у складу су са одредбама релевантних прописа Европске уније, као и других развијених земаља. Накнада коју пружалац платних услуга наплаћује кориснику за пружену услугу саставни је део уговора који су закључили банка и корисник (по правилу исказана у Тарифи накнада). Народна банка Србије, у оквиру своје контролне функције, али и у поступцима по притужбама корисника, надзире да ли се банка придржава прописа и одредаба уговора закључених с корисницима.
Висина накнаде коју банка наплаћује својим корисницима један је од битних услова под којима банка пружа одређену платну услугу, a то је и обавезни елемент оквирног уговора о платним услугама. У складу са Законом о платним услугама, банке имају обавезу да о променама накнада информишу своје кориснике писменим путем, и то достављањем предлога измена оквирног уговора најмање два месеца пре предложеног датума почетка његове примене. Банка је дужна да истовремено с достављањем предлога обавести корисника платних услуга о његовом праву да пре дана почетка примене предложених измена и допуна може да раскине оквирни уговор без плаћања накнаде и других трошкова ако не прихвати тај предлог.
Народна банка Србије, као и друге централне банке развијених земаља, не утиче директно на висину накнада које пружаоци платних услуга наплаћују својим клијентима, али настоји да те накнаде учини што је могуће јаснијим и видљивијим за кориснике банкарских услуга, као и лакшим за поређење између више пружалаца платних услуга. Задатак централних банака јесте да корисницима обезбеде адекватно информисање у предуговорној фази, како би они могли донети одговарајућу одлуку о томе које ће (и чије) платне услуге користити. Како би грађанима и привреди што више поједноставили доношење одлуке у вези са избором пружаоца платних услуга, на интернет презентацији Народне банке Србије омогућен је преглед накнада пружалаца платних услуга повезаних с платним рачунима, где корисници могу према одређеним критеријумима размотрити понуде више пружалаца платних услуга за исте или сличне платне услуге. Више информација о поменутом прегледу накнада, као и претрагу у оквиру тог прегледа, можете добити на следећем линку: https://nbs.rs/sr_RS/novac-i-placanja/platne-usluge/naknade/.
Поред наведеног, Народна банка Србије је прописала стандардизован образац прегледа услуга и накнада (образац ПУН), који садржи списак услуга с листе репрезентативних услуга повезаних с платним рачуном и појединачне накнаде за сваку од тих услуга коју пружалац платних услуга има у понуди. Пружалац платних услуга дужан је да преглед достави кориснику у предуговорној фази и на његов захтев, као и да образац учини лако доступним у својим просторијама и на интернет презентацији. Такође, Народна банка Србије je прописала и стандардизован образац извештаја о наплаћеним накнадама за услуге повезане с платним рачуном (образац ИНК), који садржи све накнаде које је пружалац платних услуга наплатио кориснику у току календарске године за пружене услуге у оквиру одређеног платног рачуна односно пакета платног рачуна.
Подсећамо да у нашој земљи тренутно послују 22 банке, те да корисници платних услуга, ако нису задовољни начином на који им њихов пружалац платних услуга пружа услуге или висином накнада које им наплаћује за пружене услуге, могу изабрати другог пружаоца платних услуга за којег процене да више одговара њиховим потребама или да би им пружио повољније услове.
На крају, истичемо да Народна банка Србије очекује од банака у Републици Србији да спроводе одрживу и одговорну пословну политику, као и да оцене оправданост повећања цена одређених накнада и услуга. Народна банка Србије континуирано прати ситуацију у финансијском сектору и по потреби, у оквиру своје контролне функције, предузимаће активности, пре свега ради спречавања негативних ефеката по стабилност финансијског система. У складу с наведеним, Народна банка Србије ће настојати да банке и други пружаоци услуга, поред одржања стабилности свог пословања и побољшања квалитета својих услуга, додатну пажњу посвете даљем обезбеђењу дугорочно одрживог пословног односа с клијентима, грађанима и привредом.
Кабинет гувернера
