20.09.2022.
Питања: Имате ли податке о томе колико је неактивних текућих рачуна у Србији и колико је текућих рачуна отворено од почетка ове године? Од грађана се често може чути да рачуне не затварају, јер се у време отварања није плаћало одржавање рачуна уколико нема прилива. Могу ли грађани да имају задужење по основу ових рачуна и у којим случајевима? Да ли су банке у оваквим случајевима дужне да обавесте клијента уколико постоји и неко минимално задужење? Шта се дешава ако су рачун оставили на нули, а нису га затворили? А шта са онима рачунима на којима постоји нека одређена сума новца? Шта је савет грађанима који не гасе неактивне рачуне? Народна банка Србије усвојила је недавно пакет мера како би заштитила стандард грађана. На овај начин у договору с банкама грађанима је обезбеђен минимум основних услуга по платном рачуну по гарантованој цени од 150 динара. Имате ли податке који број грађана је прешао на нови пакет услуга? Како функционише отварање овог рачуна или пребацивање средстава са неког другог рачуна? Да ли банке аутоматски у овом случају затварају рачуне у другим банкама или је то обавеза корисника?
Одговор: У вези с вашим питањем које се односи на број отворених текућих рачуна од почетка 2022. године и броју неaктивних рачуна, обавештавамо вас да је закључно с другим тромесечјем 2022. године отворен 256.541 текући рачун. При томе, банке не достављају Народној банци Србије посебно податке о броју неактивних текућих рачуна потрошача.
Врста и висина накнада које пружаоци платних услуга наплаћују кориснику платних услуга прописани су као обавезан елемент оквирног уговора, у складу са Законом о платним услугама. Као обавезан елемент оквирног уговора, у складу с наведеним законом, прописани су и услови за измене и допуне, као и престанак оквирног уговора. Ако банка није наплаћивала накнаду за одржавање одређеног рачуна, па је у ранијем периоду хтела да је уведе, она је могла да је уведе само уз измене и допуне уговора, о чему је обавештење доставила два месеца раније, а на клијенту је била одлука да ли ће се сагласити с тим изменама, односно да ли ће одбити те измене и допуне и раскинути уговор (без икаквих даљих последица).
Народна банка Србије је у претходном периоду предузела читав низ активности чији резултат јесте одлука свих банака које су повећавале накнаде за платне услуге грађанима од 1. јануара 2021. године да те накнаде од 1. септембра 2022. године умање за 30%, односно да их врате на ниво од 1. јануара 2021. године. С обзиром на наведено, банке које су повећавале износ накнада које наплаћују становништву за платне услуге у претходних 19 месеци испуниле су очекивања Народне банке Србије и смањиле су све претходно увећане накнаде, у складу с договором.
Поред тога, Народна банка Србије је као кључну меру ради заштите стандарда грађана донела Одлуку о платном рачуну са основним услугама („Службени гласник РС”, бр. 89/2022 у даљем тексту: Одлука), којом је прописан максимални износ месечне накнаде за платни рачун са основним услугама од 150 динара и којом је прописана гарантована садржина овог платног рачуна. Уједно, Одлуком су предвиђене и додатне услуге које потрошач (корисник) може захтевати уз платни рачун са основним услугама – кредитну картицу, дозвољено прекорачење рачуна, услугу издавања чекова и отварање и вођење девизног платног рачуна, за које банка може наплатити накнаду од потрошача, с тим да она не сме бити већа од накнада за те услуге у оквиру следећег пакета платног рачуна, у складу с правилима прописаним Одлуком.
Банка је дужна да, уз предлог измена и допуна оквирног уговора којим се мењају накнаде за пружање платних услуга, обавести потрошача који не користи платни рачун са основним услугама и о томе да има право да једноставно и брзо пређе на платни рачун са основним услугама, односно да закључи оквирни уговор о вођењу тог рачуна, као и да га обавести о износу месечне накнаде за вођење тог рачуна и износу других накнада и учини му лако доступним информације о начину на који може закључити тај уговор.
Када је реч о захтеву који се подноси банци за отварање платног рачуна са основним услугама, потрошачи треба да знају да је банка дужна да на захтев потрошача затвори друге рачуне и да пренесе средства потрошача на тај новоотворени рачун, осим платних рачуна који служе искључиво за прикупљање средстава за отплату или одржавање кредита или као средство обезбеђења и наменских рачуна у сврху исплате новчаних средстава стечених на основу посебних прописа.
Напомињемо и да је Законом прописано да су банке дужне да на захтев потрошача отворе платни рачун са основним услугама или да тај захтев одбију без одлагања, а најкасније у року од десет пословних дана од дана пријема уредног захтева. Најзад, скрећемо пажњу да су банке у складу са Законом дужне да потрошачу, без накнаде, учине лако доступним информације и пруже објашњења у вези са обележјима платног рачуна са основним услугама, условима коришћења тог рачуна, као и накнадама у вези с тим рачуном, а да наведено подразумева и обавештавање путем интернет презентације.
С тим у вези, желимо да истакнемо да су банке које послују с физичким лицима поступиле у складу с поменутом одлуком, што се може утврдити и увидом у интернет презентације банака, где су све банке које послују са становништвом истакле да у понуди имају платни рачун са основним услугама по цени која максимално износи 150 динара.
Имајући у виду да је Одлука ступила на снагу пре непуни месец, обавештавамо вас да Народна банка Србије још увек не поседује податак о броју грађана који је прешао на платни рачун са основним услугама.
Такође, напоменули бисмо да је Народна банка Србије, као додатни контролни механизам поступања банака, а ради обезбеђења будућег транспарентног и јасног поступања банака у случају намераваног повећања накнада за пружање платних услуга, као и приликом увођења нових накнада, одлуком којом се уређује управљање ризицима прописала обавезу банака да Народну банку Србије обавесте о измени тарифа најкасније 45 дана пре планираног усвајања тих измена. Тиме смо обезбедили да Народна банка Србије буде у примереном времену обавештена о планираним изменама тарифника банака, што омогућава и благовремено утврђивање да ли је поступање банака одговарајуће, те предузимање одговарајућих активности.
Процена Народне банке Србије је да ће уштеда услед наведеног смањења за грађане за наредних 12 месеци износити више од 7 милијарди динара, од чега се на уштеду по основу умањења накнаде за одржавање текућег рачуна односи око 2,5 милијарди динара, на уштеду по основу умањења накнаде за извршена плаћања – око 1,5 милијарди динара, док се остатак (око 3 милијарде динара) односи на уштеду по основу умањења осталих накнада, а репрезентативне примере у вези с наведеним можете наћи у саопштењу о пакету мера објављеном на сајту.
Народна банка Србије ће и убудуће наставити да пажљиво прати примену и анализира ефекте поменутих мера. На крају, ова мера, као и све друге мере које је у изазовним околностима којима сведочимо донела Народна банка Србије допринеће стабилности финансијског система, заштити интереса и очувању стандарда грађана Републике Србије.
Кабинет гувернера
