05.10.2022.
Шта је инфлација, ко је обрачунава, који производи и услуге улазе у обрачун инфлације, шта је то лична инфлација и по чему се разликује од званичне, која је разлика између раста цена и куповне моћи?
На ова питања одговарамо у данашњој рубрици Корисно је да знате.
Сам појам инфлације представља раст општег нивоа цена. Изражава се стопом која нам говори колико процената су цене производа и услуга повећане у одређеном временском раздобљу. Периоди који се најчешће посматрају јесу месец и година дана уназад.
Миладин Михајловић, виши истраживач у Одељењу за макроекономске анализе, у рубрици Корисно је да знате истиче да за разлику од месечне стопе инфлације, која показује колико су порасле цене у текућем у односу на претходни месец, међугодишња стопа инфлације показује колико су порасле цене у односу на исти месец претходне године, то јест кумулативно у претходних 12 месеци. „Предност коришћења међугодишње инфлације јесте у томе што су тиме углавном избегнути ефекти сезонских флуктуација на мерење инфлације (нпр. прво воће и поврће у сезони увек је скупље, а касније појефтињује)”, каже он. Када је у питању мерење инфлације у Србији, од јануара 2009. као мера инфлације користи се индекс потрошачких цена.
Индекс потрошачких цена је посебан вид индекса цена на мало којим се мери просечна промена цена фиксне корпе робе и услуга које домаћинства користе у личној потрошњи. Индекс потрошачких цена рачуна и објављује Републички завод за статистику, што значи да је то институција која је задужена за званично мерење инфлације у Србији. „Методологија обрачуна индекса потрошачких цена, коју користи Републички завод за статистику, усаглашена је с препорукама за обрачун индекса цена у земљама Европске уније. Треба нагласити да индекс потрошачких цена обухвата цену корпе производа и услуга која одражава потрошњу просечног домаћинства у датој земљи”, каже Михајловић.
Различити људи имају различите потрошачке навике. Шта је то лична инфлација и по чему се разликује од званичне?
Поред тога, Миладин Михајловић истиче да је главни разлог због којег нам се некад чини да су цене порасле више или мање него што званични податак о инфлацији показује то што се потрошња појединачног домаћинства разликује од потрошње просечног домаћинства.
„Примера ради, према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у августу ове године износила је 13,2%. Тај податак се односи на просечан раст цена свих производа и услуга који улазе у обрачун инфлације на територији целе Србије. У оквиру тог податка, свакако има производа и услуга чије су цене порасле и више и мање од 13,2%”, наглашава он.
„Дакле, то значи да субјективни осећај инфлације може бити и виши од оног који објављује званична статистика и он зависи од расположивог дохотка, структуре и навика потрошње сваког појединачног потрошача.”
Који производи и услуге улазе у обрачун инфлације?
Такође, у видеу ћете сазнати да је инфлацију немогуће мерити посматрањем цене сваког појединачног производа на сваком продајном месту, већ се у обрачуну индекса потрошачких цена користе репрезентативни производи и услуге с прецизно назначеним карактеристикама, који се снимају на продајним местима које потрошачи најчешће користе.
„Потрошачка корпа за мерење инфлације садржи преко шест стотина репрезентативних производа и услуга, а добија се на основу података Републичког завода за статистику о потрошњи домаћинстава. Конкретно, у 2022. години, укупан број производа и услуга који улазе у обрачун индекса потрошачких цена износи 658”, истиче Михајловић.
Листу производа и услуга који улазе у обрачун инфлације утврђује Републички завод за статистику крајем године за наредну годину, при чему се листа редовно ревидира како би се очувала њена репрезентативност у погледу структуре потрошње и навике потрошача, а сваком производу који улази у листу додељује се пондер.
Он објашњава да се за израчунавање пондера користе подаци националних рачуна, пре свега подаци о финалној монетарној потрошњи домаћинстава. Генерално, пондер показује колики се део потрошње домаћинстава дате земље односи на одређену групу производа или услуга.
Миладин Михајловић, виши истраживач у Одељењу за макроекономске анализе, истиче да производи које свакодневно купујемо, као што су хлеб и млеко, имају већи пондер од производа који се купују ређе, попут трајних потрошних добара (нпр. фрижидер), због чега им се додељује и мањи пондер (тј. значај) приликом обрачуна индекса потрошачких цена. „Тако ће се поскупљење млека или хлеба за 1% знатно више одразити на индекс потрошачких цена него исто толико повећање цене фрижидера”, каже он.
Потребно је разликовати раст цена и куповну моћ
Пошто се цене изражавају у одређеној валути, инфлација одражава и смањење куповне моћи новца.
Дакле, инфлација умањује нашу куповну моћ – што је раст цена већи, то мање производа и услуга можемо купити за исту своту новца. Главни задатак Народне банке Србије, као и већине других централних банака, јесте одржавање ниске и стабилне инфлације, тј. заштита куповне моћи домаће валуте.
„Као што сам већ поменуо, као званична мера инфлације најчешће се користи промена индекса потрошачких цена. Тај индекс на објективан и стандардизован начин показује колико су се промениле цене производа и услуга које становништво купује”, каже Михајловић.
„Истраживања показују да људи више примећују поскупљења него појефтињења. Такође, вероватније је да ћемо запамтити промене цена оних производа и услуга које чешће купујемо (попут хлеба и млека), а, разумљиво, њиховим поскупљењима придајемо и већи значај, посебно ако поскупе више него остали производи”, наглашава он. Поред тога, он је рекао да грађани ретко пореде тренутну цену са оном од пре тачно годину дана, као што то ради статистички завод. Напослетку, често не размишљамо о томе колико су се цене процентуално промениле, већ само да ли су порасле или опале.
На крају видеа, Михајловић каже да, иако перципирана инфлација говори доста о индивидуалним потрошачким навикама и индивидуалној перцепцији, она не открива много о општем ценовном тренду (на нивоу целе земље) и због тога не може бити водич за монетарну политику. Ипак, важно ју је мерити и пратити, јер може утицати на инфлациона очекивања.
Кабинет гувернера
