12.12.2023.

Сто педесет година од увођења српског динара као националне валуте

Држава Србија данас обележава значајан догађај у својој економској историји – 150. годишњицу српског динара као националне валуте.

Путовање српског динара почело је 12. децембра 1873, када је динар постао званични српски новац усвајањем Закона о ковању српске сребрне монете, односно када је уведен као званична валута Кнежевине Србије.

Овај јубилеј представља не само значајно историјско достигнуће већ служи и као сведочанство о постојаности и отпорности економије наше земље.

Током 150 година динар је био сведок трансформације Србије, од кнежевине у краљевину, турбулентних времена заједничке државе Југославије и модерне Републике Србије. На овом путу српски динар је остао константа и симбол напретка нашег народа, одраз нашег националног идентитета и наслеђа. Новчанице и ковани новац носе слике наших историјских личности, знаменитости и културних симбола, упућујући на нашу богату историју и културну баштину. Они служе као подсетник на наша колективна достигнућа и вредности које нас дефинишу као народ.

Прослављајући овај јубилеј, с поносом истичем постојаност наше валуте током последње деценије – данас је динар симбол монетарне и опште економске стабилности Србије, валута која привлачи улагање све већег броја инвеститора из различитих делова света. Од када сам 2012. године дошла на чело Народне банке Србије, стабилност динара нема алтернативу, јер је то тачка у којој се сусрећу интереси свих економских чинилаца – грађана и предузећа, увозника и извозника, улагача и штедиша, корисника кредита, али изнад свега наше државе. Одржати његову стабилност у деценији прожетој бројним глобалним неизвесностима није био нимало лак задатак, али је то Народна банка Србије успела и сада је стабилност динара њен заштитни знак”, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић. „Посвећеност одржавању стабилности цена, обезбеђивању стабилности домаћег финансијског система и промовисање стратегије динаризације кључни су за подизање важности наше националне валуте у свету и код међународних улагача”, додала је она.

Новац, у папирном или кованом облику, био је и остао сведок времена кроз који пролази држава. Он је уједно одраз бурних историјских, друштвених, политичких и економских прилика, као и промена државних и друштвених уређења током свог вишедеценијског трајања. Од тридесетих година XX века наш новац коначно почиње да се израђује у земљи, у Заводу за израду новчаница и кованог новца – Топчидер, у којем се и данас израђују издања оптицајног новца.

У години у којој обележавамо значајан датум у историји националне монете Народна банка Србије приредиће 21. децембра изложбу „150 година српског динара”, у жељи да подсети на све битне станице на том дугом путу.

Поред издања кованог новца насталог по поменутом закону, на изложби ће бити представљена и остала издања кованог новца Краљевине Србије, као и папирни новац у издању Привилеговане народне банке Краљевине Србије, динарско-крунске новчанице које су обележиле период оснивања Југославије, новчанице Краљевине Југославије чија су ликовна решења израдили признати уметници тог времена.

Изложба ће бити прилика да се подсетимо и новчаница које су претходиле издањима новца социјалистичке Југославије, а које су настале за време Другог светског рата, новчаница шездесетих и седамдесетих година прошлог века, које препознајемо по споменицима који су на њима представљени, али и турбулентног периода распада Југославије, који најверније осликавају бројна новчана издања из периода хиперинфлације.

Поред актуелног новца Републике Србије, на изложби ће бити приказани и примерци пригодног кованог новца, почев од његове појаве 1968. године до последњих примерака с ликом Николе Тесле.

Новчанице и кованице нашег динара по свом изгледу и симболима који су на њима подсећају нас на то кроз какве је периоде пролазила наша земља током историје. Ипак, гледајући унапред, морамо да наставимо да градимо наслеђе српског динара. Морамо се прилагодити променљивом глобалном економском окружењу, али и да, уважавајући специфичности сопствене економије, будемо свесни технолошког напретка и да га предводимо, тако што опрезно и одмерено подстичемо иновације у нашем финансијском сектору. На тај начин можемо да обезбедимо да српски динар остане јака и поуздана валута за генерације које долазе”, истакла је гувернер Јоргованка Табаковић. „Ово је посебна прилика да се изрази захвалност свима који су допринели успеху српског динара, а најважније – српском народу, грађанима. Њихово поверење у нашу валуту оно је што је током година одржало њену вредност и значај”, закључила је она.

Кабинет гувернера