05.01.2024.

Свет банкарства и инвестиција, децембар 2023. – питања у вези са увођењем електронских меница

Питања: Најавили сте да у првом тромесечју 2024. године треба да заживи Централни регистар електронских меница. Да ли ће увођење електронске менице значити да меница у папирном облику више неће постојати? Колико је тренутно меница регистровано? Имате ли податак на који износ укупног дуга, с обзиром на то да се (бар када је реч о грађанима) износ обезбеђеног потраживања не уноси у меницу? (Ако имате податке о обезбеђеном потраживању, молим вас за раздвојене податке за грађане и за привреду.) Како ће се попуњавати електронске менице? Да ли ће се менице попуњавати на исти начин када је дужник грађанин и када је дужник предузеће (или било које друго правно лице)? На који начин ће се електронске менице поништавати када дужник врати дуг по основу којег је меница издата? Да ли ће се убрзати наплата дуга? Да ли ће дужник имати увид у своје податке у регистру меница? Ако ће се електронске менице односити и на грађане, да ли ће бити потребно да грађанин који жели да узме кредит има и квалификован електронски потпис? Шта ће од техничких и других услова још бити потребно грађанима, а шта привреди да би могли издавањем менице да гарантују за отплату дуга? Како ће се спречавати потенцијалне злоупотребе у овој области?

Одговор: Папирне менице ће и даље постојати и моћи ће да се користе и региструју посредством банака, као што је то и сада случај. Важно је разумети да намера Народне банке Србије није да се укине коришћење папирних меница, већ да се ради даље дигитализације финансијских услуга и пословања у нашој земљи омогући да електронске менице (е-менице) буду још један начин на који корисници могу да издају и преносе менице. Корисници који буду желели да користе е-менице моћи ће да ту услугу добију од своје банке без плаћања посебних накнада за њену активацију, а банке ће бити у обавези да прихвате е-менице као средство обезбеђења (нпр. по кредитним пословима) од оних клијената који буду желели да их користе.

У Регистру меница и овлашћења, чији ће саставни део бити и Централни регистар е-меница, тренутно је регистровано укупно 8.423.038 меница, при чему истичемо да се у овом тренутку у регистру воде само менице правних и физичких лица која обављају делатност, а не и грађана. Највећи део меница регистрован је као бланко менице – без уписаног меничног износа, док је само 3.700 меница регистровано као потпуне менице – са уписаним меничним износом. Када се ради о регистрованим потпуним меницама, њихов највећи број (3.642) попуњен је меничним износом у динарима.

Е-менице ће се попуњавати и користити путем посебне корисничке апликације (Централни регистар е-меница), којој ће корисници приступати преко својих налога електронског или мобилног банкарства. Током попуњавања е-меница биће јасно приказана поља, при чему ће код одговарајућих поља постојати и кратка упутства и појашњења значења, чиме ће се смањити могућности грешака. Менице ће се попуњавати на исти начин и када је дужник грађанин и када је дужник предузеће.

Када дужник врати дуг по основу којег је е-меница издата, моћи ће од свог повериоца да у апликацији затражи брисање те е-менице. Поверилац ће моћи да захтев прихвати и да се е-меница избрише без плаћања било какве накнаде. Поред тога, поверилац ће и без захтева дужника моћи и сам да бесплатно избрише е-меницу по којој му је плаћен дуг. Ако поверилац не би избрисао е-меницу по којој је плаћен дуг, дужник ће моћи, као и сада, да у поступку пред судом захтева поништење менице, а Народна банка Србије ће, када добије правноснажну одлуку суда о поништењу е-менице, аутоматски брисати такву е-меницу.

Наплата дуга ће се убрзати, јер ће поверилац моћи да коришћењем апликације електронски достави налог за наплату банци дужника (дакле, без обавезе физичког одласка у банку), а банка дужника ће имати обавезу да одговори на тај налог у прописаном, релативно кратком року (у складу с Терминским планом рада Централног регистра е-меница), уз назнаку да ли је налог за наплату прихваћен и – ако је прихваћен – да ли је извршен с рачуна дужника код те банке или је Народној банци Србије послат налог за принудну наплату (ако на рачуну дужника – правног лица / предузетника код банке којој је послат налог за наплату нема довољно средстава за извршење налога). По пријему налога за принудну наплату који банка достави Народној банци Србије, блокирање свих рачуна дужника и принудна наплата обавиће се ефикасно и брзо, као и до сада.

Дужник ће у оквиру свог налога у апликацији имати преглед стања/статуса свих е-меница које је издао, што укључује и податке о кориснику/повериоцу код кога се одређена е-меница тренутно налази, затим податке о томе како је тај корисник попунио односно допунио податке на е-меници који нису били попуњени приликом њене регистрације и првог преноса или податке о томе да је послат налог за принудну наплату по одређеној е-меници.

Будући да је Законом о меници прописано да је потпис дужника обавезан елемент менице, као и ради што бољег функционисања апликације и олакшаног коришћења (без обзира на то да ли је издавалац е-менице грађанин или правно лице / привредно друштво), е-менице ће моћи да се потписују само квалификованим електронским потписом, и то коришћењем услуге потписивања на даљину (тзв. cloud потписивање), као најсавременије услуге овог типа. То практично значи да ће корисницима за потписивање е-меница бити довољно само да имају налог електронског или мобилног банкарства, као и мобилни телефон на коме је инсталирана апликација за даљинско електронско потписивање. Неће бити потребе да испуњавају друге посебне техничке услове, нити да користе посебне уређаје, нпр. смарт картице, USB токене или друга, релативно компликована решења. Напомињемо и да услугу потписивања на даљину тренутно нуде три пружаоца ове услуге, при чему је у овом тренутну нагласак Народне банке Србије да се у самом почетку рада апликације омогући потписивање е-менице коришћењем решења Канцеларије за ИТ и е-управу, тј. коришћењем апликације ConsenID, која се тренутно користи и за идентификацију и коришћење различитих електронских услуга органа државне управе. Међутим, намера је да се потписивање е-меница у догледно време омогући и преко других пружалаца услуге квалификованог електронског потписа на даљину.

Злоупотребе ће, између осталог, бити спречене тиме што ће апликацији моћи да приступају само идентификовани корисници, који су клијенти банака (посредством услуга електронског и мобилног банкарства), да ће се потписивати квалификованим електронским потписом, што значи да ће време и тачан потписник бити забележени електронским путем и потврђени од пружаоца услуге, затим тиме што ће све битне радње везане за е-менице (регистрација, пренос, авалирање или брисање) морати да буду потврђене и од банке корисника, те да ће се сви битни подаци и радње везане за одређену е-меницу бележити и чувати централизовано у оквиру апликације (тј. Централног регистра е-меница), чији је рад под контролом Народне банке Србије, што ће само по себи онемогућити измене или лажирање података.

Кабинет гувернера