16.05.2024.
Питања: Обраћам вам се у име редакције Телеграф Бизниса. Данас је гувернер Јоргованка Табаковић на конференцији за медије поводом инфлације истакла да у трезорима Народне банке Србије постоји 41 тона злата. Том приликом објашњено је да је 2012. године у трезору постојало 16 тона, док је 2019. године и 2020. купљено девет плус три тоне. Да ли можете да нам појасните о још 13 тона?
Одговор: У трезорима Народне банке Србије налази се до сада рекордна количина злата од 41 тоне, укупне вредности 2,9 милијарди евра, што чини 11% укупних девизних резерви, које су такође на историјски највишем нивоу и на крају априла 2024. године износиле су 25,1 милијарду евра.
Количински је злато у односу на крај 2012. године повећано преко два и по пута – са 15,3 тоне на 41 тону, док је његова вредност у овом периоду готово упетостручена (са 0,6 милијарди евра на 2,9 милијарди евра). При томе, у овом периоду из домаћих извора купљено је 13,7 тона злата, док је у иностранству купљено 12 тона злата, што чини укупно 25,7 тона.
У последњих више од десет година Народна банка Србије редовном динамиком купује злато највеће финоће (99,99% злата) из домаће производње – најпре од компаније РТБ Бор, а затим од краја 2018. године од компаније Serbia Zijin Copper DOO Bor, и то ће се наставити и у наредном периоду. Посебно радује чињеница да је након реконструкције постројења за производњу златних полуга, која је изискивала застој у производњи током неколико месеци у 2022. и 2023. години, сада процес производње знатно ефикаснији и количина златних полуга које Народна банка Србије на месечном нивоу откупљује из домаће производње вишеструко је већа од количина из претходног периода. Просечан месечан откуп у периоду након реконструкције (од септембра 2023. до априла 2024) износи 25 полуга (око 315 килограма), док је у периоду од годину дана пре реконструкције (од септембра 2021. до августа 2022) износио више него двоструко мање – 11 полуга (око 140 килограма).
Истичемо да је до сада највећа годишња количина злата из домаће производње купљена 2020. године, и то 164 полуге, укупне тежине 2 тоне, док је у прва четири месеца ове године купљено 79 полуга, укупне тежине од 1 тоне, на основу чега можемо очекивати да би ове године из домаће производње могла бити купљена рекордна количина златних полуга највишег квалитета.
Поред тога, као што је истакнуто на презентацији Извештаја о инфлацији, Народна банка Србије је први пут куповала злато у иностранству у октобру 2019. (9 тона), а затим и у новембру 2020. (3 тоне). Све наведене куповине злата (укупно 12 тона и све с међународним LGDS стандардом, које гарантује високу финоћу злата од најмање 99,5% злата) обављане су на међународном тржишту у Лондону, преко једне од најкредибилнијих међународних институција – Банке за међународна поравнања из Базела, након чега су до средине 2021. године све полуге биле чуване на посебним рачунима у трезорима у Берну (тзв. алоцирано злато – идентификација конкретних полуга на име Народне банке Србије). Поред тога, у оквиру резерви злата, у иностранству је стајала и још једна тона која је преостала из поступка сукцесије, која је чувана у трезорима у Лондону, код Банке Енглеске.
Тренутно, целокупне резерве злата Народне банке Србије чувају се у Србији. Средином 2021. године (мај и јун), закључно с јулом 2021. године, када је увезена последња тона из Лондона, Народна банка Србије је, у амбијенту појачане глобалне неизвесности, а у складу с праксом репатријације злата и других централних банака у матичне земље – попут немачке, холандске, аустријске, пољске, мађарске и румунске централне банке – увезла и вратила у земљу, односно у своје трезоре, свих 13 тона злата из иностранства (1 тону која је остала из сукцесије и 12 тона купљених крајем 2019. односно 2020. године). Враћањем злата у матичну земљу Народна банка Србије је настојала да повећа расположивост и сигурност златних резерви у периодима кризе и неизвесности, као и да умањи трошкове складиштења злата у физичком облику.
Народна банка Србије пажљиво прати сва релевантна кретања у домаћем и међународном окружењу и, у складу с принципима пре свега сигурности и ликвидности, наставиће и убудуће да одговорно управља девизним резервама.
Кабинет гувернера
