Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
12.06.2024.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у мају је успорила на 4,5%, чиме се, у складу с пројекцијама Народне банке Србије, вратила у границе циљаног одступања (3 ± 1,5%). Опадању инфлације допринели су даље успоравање раста цена хране и излазак из обрачуна прошлогодишњег поскупљења електричне енергије.
Када је реч о месечној инфлацији, она је у мају износила 0,4% и била је у највећој мери вођена растом цена производа и услуга у оквиру базне инфлације (0,6%) и корекцијом цена цигарета (2,6%) због усклађивања с растом акциза.
Раст цена у оквиру базне инфлације био је вођен пре свега растом цена услуга – у мају су порасле цене станарина, транспортних услуга, услуга одржавања возила и услуга осигурања, тако да је на међугодишњем нивоу базна инфлација износила 5,0%.
У оквиру цена хране, први пут од августа прошле године, на месечном нивоу забележено је снижење цена (–0,2%), уз различита кретања унутар основних поткатегорија прехрамбене инфлације – пад цена непрерађене хране (–1,6%), вођен сезонским падом цена свежег поврћа, а благ раст цена прерађене хране (0,4%). Посматрано на међугодишњем нивоу, раст цена хране успорио је на 1,3%, док су цене поврћа биле ниже за 11,1%.
Цене енергената су на месечном нивоу у мају порасле за 0,3%, што је готово у потпуности било опредељено растом цена нафтних деривата од 0,7%. Међугодишње посматрано, раст цена енергената у мају износио је 7,6%.
Према актуелној пројекцији, очекујемо да ће инфлација наставити да успорава до краја године и да ће се у наредној години кретати око централне вредности циља. Таквом кретању инфлације знатно ће допринети ефекти досадашњег заоштравања монетарних услова и пад инфлационих очекивања.
Кабинет гувернера
