26.06.2024.
Питања: Колико је станова/објеката осигурано у Србији? Где је највише осигураних објеката, а где најмање? За каква осигурања се најчешће опредељују грађани? Колико често се грађани одлучују да уплате стамбено осигурање? Шта им је приоритет?
Одговор: Осигурање станова односно објеката представља осигурање имовине и, по правилу, спада у добровољна осигурања, која штите имовину власника од настанка штете. Према подацима којима располаже Народна банка Србије, имовинска осигурања објеката за становање се, у зависности од врсте покрића, осигуравају у оквиру производа комбиновано осигурање ствари домаћинства и осигурање имовине од пожара и других опасности изван индустрије и занатства (ова тарифа поред осигурања објеката за становање обухвата и осигурања комерцијалних објеката који се користе за услужне делатности).
Када је реч о комбинованом осигурању ствари домаћинства, током 2023. године уговорено је 322.665 осигурања са укупном премијом од 1,3 милијарде динара, при чему су решене штете у току 2023. године износиле преко пола милијарде динара. С друге стране, када је реч о осигурању имовине од пожара и других опасности изван индустрије и занатства у току 2023. године укупно је уговорено 232.421 осигурање, са укупном премијом од 3,98 милијарди динара и решеним штетама од 2,57 милијарди динара, при чему су резервисане пријављене штете у оквиру ове тарифе на крају 2023. године износиле 1,44 милијарде динара.
Народна банка Србије не располаже подацима о регионалној расподели осигураних објеката, те предлажемо да се за наведене податке обратите друштвима за осигурање или Удружењу осигуравача Србије.
Најчешће се осигуравају станови и куће (под одређеним условима могуће је осигурати и викендице). Такође, могу се осигурати и помоћне просторије, као што су остава, подрум, шупа, таван, гаража и сл. ако су физички везане за осигурану зграду или су у згради у којој се налази стан. Предмет осигурања су и ствари домаћинства – власништво осигураника, као и члана његовог породичног домаћинства смештене у делу грађевинског објекта намењеном за становање и у везаним помоћним просторијама. Потребно је имати у виду да друштва за осигурање често захтевају да се могу осигурати само стално настањене куће и станови у индивидуалном власништву на подручју Републике Србије. Под стално настањеном кућом (станом) најчешће се сматра кућа (стан) која није више од 60 дана без прекида ненастањена у току 12 месеци. Ако се посебно уговори и плати додатна премија, могу се осигурати и ненастањене куће (станови), викендице и ствари у наведеним објектима, готов новац, уметнички предмети и антиквитети.
Осигурањем домаћинства углавном су покривени следећи ризици: пожар, гром, експлозија, олуја, град, манифестације и демонстрације и сл. Неки осигуравачи нуде такође и осигурање од одговорности према трећим лицима, као и осигурање од несрећног случаја (незгоде). Поједини осигуравачи нуде као додатне ризике лом санитарија, трошкове за промену браве у случају изгубљених или закључаних кључева, трошкове за нужни смештај осигураника и чланова његовог породичног домаћинства, за нужно пресељење и сл. Друштва за осигурање често су у обавези да осигуранику надокнаде и трошкове рашчишћавања и рушења (нпр. до износа од 3% уговорене суме осигурања за осигурани објекат) ако се реализује један од ризика уговорених полисом осигурања. Осигурање од земљотреса може бити укључено у стандардне полисе осигурања имовине, али се може код неких друштава за осигурање купити посебно. Цена и услови покрића варирају од локације имовине, па тако у подручјима високог ризика осигурање од земљотреса може бити скупље. Висина премије зависи и од вредности ваше имовине, површине стамбеног објекта, као и изабраног пакета покрића ризика.
У случају настанка осигураног случаја, осигураник је у обавези да без одлагања обавести осигуравача о настанку осигураног случаја и да заједно с пријавом осигураног случаја осигуравачу достави све податке и документа који су потребни за решавање штетног догађаја, предузме све што је у његовој моћи да се умање или ограниче штетне последице и обезбеди записник надлежног органа о настанку штете. Ако су ствари уништене или нестале, накнада се утврђује према вредности осигуране ствари у време настанка осигураног случаја, умањеној за вредност остатка, ако га у конкретном случају има. Ако је дошло до оштећења, надокнађују се трошкови поправке осигуране ствари, а накнада се умањује за вредност остатака осигуране ствари и утврђени проценат амортизације, осим ако је, у складу с конкретним условима осигурања, уговорен доплатак на премију осигурања за откуп амортизоване вредности.
Онај који уговара осигурања, поред ризика који су покривени, треба да обрати пажњу и на искључења у вези с тим ризицима, јер осигуравач у том случају неће исплатити штету.
Важно је имати у виду да се производи осигурања домаћинства и осигурања имовине од пожара и других опасности изван индустрије и занатства које нуде друштва за осигурање у Србији разликују по покривеним ризицима, дефиницијама, искључењима из осигурања, као и процедурама за процену штете, што друштва за осигурање уређују условима осигурања који су саставни део уговора о осигурању (полисе). У вези с наведеним, веома је важно да се лице које жели да закључи уговор о осигурању добро информише о условима осигурања пре његовог закључења.
Друштва за осигурање све више нуде могућност уговарања ове врсте осигурања путем интернета. Тако је могуће бирати одговарајући пакет ризика, трајање осигурања и датум почетка осигурања, при чему су код одређених осигуравача унапред дате максималне осигуране суме за сваки од ризика укључених у пакет осигурања и тако се обрачуна премија осигурања, док се код других за обрачун уноси и квадратура стана како би се утврдила цена осигурања односно премија.
Осигурање стана односно куће у свету је једна од најпродаванијих полиса, док је у Србији купује око 10% власника некретнина, мада током последњих година расте интересовање и за ове полисе осигурања. Приликом одобравања стамбених кредита, банке по правилу нуде полису осигурања непокретности која се купује, а која се винкулира у корист банке.
Кабинет гувернера
