10.07.2024.
Питања: Колики је износ дознака из иностранства који је стигао у нашу земљу током 2023. године? Да ли је забележен раст или пад дознака у односу на 2022, 2021. и 2020. годину и за колико? Имате ли податке о дознакама за првих пет месеци ове године и да ли је износ већи или мањи у односу на исти период прошле године? Из којих земаља стиже највише дознака у Србију и да ли се нешто променило у односу на претходних неколико година? Колико пошиљaлаца дознака, а колико прималаца је уписано у регистар дознака до сада? Имате ли податак на ком месту се у Европи налази Србија по износу новца које шаље дијаспора и које земље из региона су у врху по висини послатих дознака? На који начин дознаке из иностранства подстичу стандард и раст бруто домаћег производа? Да ли имате податке на шта се троше дознаке из дијаспоре – да ли се новац највише улаже у некретнине, инвестира у бизнисе или користи за личну потрошњу? Да ли имате податке о томе колико су новца страни радници који раде у Србији послали својим породицама прошле године и у које земље је одлазио тај новац? Молим вас да ми доставите мало детаљније те податке, као и да ми напишете да ли је износ порастао или је смањен у односу на претходних неколико године и за колико.
Одговор: Према подацима Народне банке Србије, током 2023. године прилив по основу дознака износио је 4.997,6 милиона евра, што је на сличном нивоу као током 2022. године, када је прилив по основу дознака износио 5.028,7 милиона евра, односно за 37,5% више него 2021. и 60,2% више него 2020. године (када је прилив по основу дознака износио 3.635,0 милиона, односно 3.120,5 милиона евра, респективно). Подсећамо на то да Народна банка Србије користи методологију платног биланса Међународног монетарног фонда (BPM6), према којој су дознаке обухваћене ставком која се назива лични трансфери и која обухвата дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћи и поклоне из иностранства упућене физичким лицима резидентима Србије. Податке о укупном приливу дознака (лични трансфери) можете наћи на сајту Народне банке Србије у табелама статистике платног биланса (у позицији 1.C.2.1.а).
Према подацима Народне банке Србије, за четири месеца 2024. године прилив по основу дознака износио је 1.621 милион евра, односно око 1% више у односу на исти период прошле године. На основу података о географској структури дознака у 2023. години, види се да је структура дознака остала стабилна и да је највише дознака дошло из Немачке (27%), Швајцарске (13%), Аустрије (10%), Француске (6%) и Хрватске (5%), односно из земаља у којима живи највећи део наше дијаспоре. Важно је истаћи да су унапређења платног система која је у последњих неколико година спровела Народна банка Србије увођењем бројних иновативних решења, пре свега регулисањем рада платних институција и инстант плаћања, олакшала прекограничне трансфере, а самим тим и допринела да се из године у годину повећава учешће дознака које у Србију улазе формалним каналима (преко рачуна банака и оператера брзог трансфера новца). Када је реч о приливу по основу дознака, желимо да нагласимо да традиционално, годинама уназад, релативно стабилан прилив девиза из иностранства од око 7–8% бруто домаћег производа долази по овом основу, а да су одређене флуктуације у појединим годинама последица и економских дешавања из земаља из којих долазе, као и да су у условима повишених инфлаторних притисака обично већи приливи по овом основу, номинално посматрано. На дан 26. јуна 2024. године, у Регистру корисника новчане дознаке регистрована су укупно 1.574.994 корисника платне услуге извршавања новчане дознаке који су примили новац и 754.049 корисника платне услуге извршавања новчане дознаке који су слали новац.
Напомињемо да се у регистру корисника новчане дознаке воде подаци само о корисницима новчаних дознака које су извршене путем глобалних сервиса за брзи пренос новца (Western Union, MoneyGram, Ria и сл.), а не и о новчаним дознакама (личним трансферима) које се извршавају преко рачуна у банкама. Народна банка Србије не располаже наведеним подацима с обзиром на то да се подаци о дознакама по земљама могу разликовати и по методологији, али се и саме земље разликују по броју становника, величини дијаспоре и нивоу развијености економије. Оно што се може рећи на основу расположивих података јесте да је са учешћем дознака у бруто домаћем производу на нивоу од 7–8% Србија била на сличном нивоу као и поједине земље региона. Дознаке представљају релативно стабилан извор прихода домаћег становништва већ неколико деценија, а резиденти који примају дознаке најчешће их користе за финансирање текуће потрошње (чине око 10% извора укупне личне потрошње у последњих десет година), али и за инвестиције и штедњу, чиме се подстиче и раст бруто домаћег производа и очување животног стандарда. С друге стране, прилив дознака представља само један од бројних извора прилива девиза из иностранства. Народна банка Србије не располаже врстом података који се односе на то на шта се конкретно највише троше дознаке.
Према подацима Народне банке Србије, у 2023. години укупно је по основу дознака (личних трансфера) у иностранство упућено 396 милиона евра. Одлив по основу дознака у 2023. години незнатно је мањи у односу на 2022. годину (пад од око 1%), али је приметан њихов раст у односу на 2020. и 2021. годину (раст 51,2% и 21,9%, респективно).
Према географској структури, одлив по основу дознака из Србије релативно је стабилан у последњих неколико година (2020–2023), највише према примаоцима у Немачкој (10,5%), Сједињеним Америчким Државама (9,0%), Кини (8,2%), Италији (6,0%), Швајцарској (5,1%) и Црној Гори (5%). У прва четири месеца ове године износ упућених дознака према иностранству износи 128 милиона евра, што је за око 1% више него у истом периоду прошле године.
Кабинет гувернера
