15.09.2024.
Питања: Обратили су нам се читаоци који рачуне за комуналне услуге плаћају у мењачницама које се баве платним прометом (неке од тих мењачница практично раде за неку другу мењачницу, тј. у њеном су систему када је реч о платном промету). Дешава се да се, иако корисник плати рачуне и о томе има издату потврду у мењачници, уплаћен новац данима не пребацује на рачуне комуналних предузећа; саговорници кажу да је најчешћи проблем са Инфостаном. У једном конкретном случају читатељке која нам се обратила, на шалтеру мењачнице је у првој половини августа 2024. касно по подне истовремено плаћено пет рачуна – од пореских обавеза до утрошене електричне енергије. Уплате за порез и мобилне операторе су евидентиране, за кабловског оператора и ЕПС нису одмах евидентиране (можда јесу у протеклих неколико дана, али свакако је велико кашњење у питању), док за Инфостан новац и даље није легао на рачун (искључено је да је дошло до грешке у позиву на број или другим подацима на уплатници), што је корисница сазнала тек када је добила нови, двоструко већи августовски рачун – с неплаћеним дугом за јул. Тек када је проверавала шта се десило, речено јој је, наводи, да се новац на име рачуна плаћених у мењачницама (поготово за Инфостан) не пребацује на рачуне ових предузећа и по месец дана. У току је (неформални) поступак рекламације, где саговорница чека да се ова уплата ипак прокњижи. Мењачница у којој су рачуни плаћени је, у међувремену, променила мењачницу за коју ради платни промет... С тим у вези, молим вас на одговоре на следећа питања: Како је уопште могуће да дође до овакве ситуације – да новац уплаћен на рачун предузећа у мењачници данима не буде пребачен примаоцу, тј. да се уплата не види у систему? Која су права корисника ове платне услуге? У конкретном случају, ако мењачница одбије да врати новац (мењачница у којој је извршена уплата упућује је на мењачницу с којом су у том тренутку радили платни промет), шта може да уради да заштити своја права?
Одговор: Доношењем Закона о платним услугама (Закон), који је донет 2014. године, а у примени је од 1. октобра 2015. године, као значајном регулаторном подстицају развоју тржишта платних услуга, створене су правне претпоставке за пословање нових пружалаца платних услуга (платних институција и институција електронског новца), услови за значајно унапређење и модернизацију послова платног промета, као и повећање конкуренције на овом тржишту. Поменути пропис омогућио је да платне услуге у Републици Србији, осим банке и јавног поштанског оператора, могу по добијању одговарајуће дозволе коју издаје Народна банка Србије пружати и платне институције и институције електронског новца, при чему ове институције могу пружати платне услуге и на својој локацији и преко заступника у Републици Србији. Заступник је правно лице или предузетник (дакле, може бити и мењачница) који на основу писменог овлашћења ове институције пружа једну или више платних услуга, у складу са Законом и који може почети с радом тек на дан доношења решења Народне банке Србије о упису заступника у регистар платних институција. Ова лица су дужна да грађанима пруже информацију о томе да наступају у име и за рачун платне институције и да им доставе или учине доступним све неопходне информације о платним услугама за које су овлашћени да их пружају. Народна банка Србије на основу овлашћена из Закона води регистре платних институција и институција електронског новца, које имају одговарајућу дозволу Народне банке Србије и који свакако садрже и податке о њиховим заступницима, управо зато да би се грађани упознали која су привредна друштва (осим банака и јавног поштанског оператора) овлашћена да пружају платне услуге у складу са Законом. С тим у вези, а како заступници – најчешће мењачнице, пружају платне услуге у име и за рачун платних институција / институција електронског новца, ради потпуне заштите корисника, детаљно је прописан поступак који се примењује на све ситуације када је у питању заштита права корисника платних услуга. У том смислу, напомињемо да је у складу са одредбама Закона о заштити корисника финансијских услуга, између осталог, прописано да корисник има право на приговор (у писменој форми), пружаоцу платних услуга ако сматра да се тај пружалац не придржава одредаба Закона, других прописа којима се уређују ове услуге, општих услова пословања или добрих пословних обичаја који се односе на те услуге или обавеза из уговора закљученог с корисником; дакле, у свим ситуацијама када мисли да су његова права повређена, укључујући свакако и подношење приговора који се тиче временског периода који протекне од момента уплате новца до преноса крајњем примаоцу плаћања. Указујемо на то да је пружалац услуга дужан да средства примљена од платиоца пренесе на рачун примаоца плаћања истог или наредног дана у складу с Терминским планом (којим су дефинисани време пријема и време извршења налога) и да о наведеном обавести корисника платних услуга. Ово је предвиђено и прописима Европске уније, с којима смо извршили усклађивање још 2014. године. Корисник има право на приговор у року од три године од дана када је учињена повреда његовог права или правног интереса. У складу с наведеним законом и пратећим подзаконским актима потребно је дакле да се корисник ради заштите својих права најпре писаним приговором обрати пружаоцу финансијских услуга (односно пружаоцу платних услуга), да сачека писани одговор овог даваоца (односно пружаоца) или истек прописаног рока за давање одговора на приговор (рок за достављање одговора је 15 дана од дана пријема приговора), као и да упути притужбу Народној банци Србије. Ако корисник не добије одговор или ако није задовољан одговором, свакако има могућност да поднесе притужбу Народној банци Србије, уз коју је потребно доставити сву расположиву документацију која се односи на конкретан спорни однос, а на основу које се могу ценити наводи из притужбе у вези с чим даље Народна банка Србије предузима мере из своје надлежности. Такође бисмо истакли да је Законом изричито прописана одговорност за неизвршену или неправилно извршену платну трансакцију или кашњење у извршењу платне трансакције коју је иницирао платилац, те је у том смислу утврђено да, ако је платиочев пружалац платних услуга одговоран за неизвршену или неправилно извршену платну трансакцију, дужан је да одмах по сазнању врати износ неизвршене или неправилно извршене платне трансакције платиоцу, односно да платиочев платни рачун врати у стање у којем би био да до неправилно извршене платне трансакције није дошло, осим ако је корисник платних услуга захтевао правилно извршење платне трансакције. Напомињемо да је Народна банка Србије од октобра 2018. године оператор система за инстант плаћања – IPS НБС систем. Систем за инстант плаћања Народне банке Србије, који смо увели међу првима у свету, омогућава један од најсавременијих начина плаћања који тренутно постоји у свету. Систем функционише 24 часа, 7 дана у недељи, 365 дана у години, а захваљујући овом систему Народне банке Србије грађанима и привредним субјектима пружена је могућност да плаћања извршавају лако и брзо, а прималац плаћања новац добија за даље располагање у свега неколико секунди. У систему за инстант плаћања пружаоцима платних услуга као што су платне институције и институције електронског новца омогућено је да директно реализују трансакције. Трансакције инициране на овај начин реализују се за свега неколико секунди, након ауторизације од стране примаоца плаћања, након чега се добија информација о реализацији трансакције, а новац је на располагању примаоцу плаћања након свега неколико секунди. Поред 20 банака, Управе за трезор Министарства финансија и Народне банке Србије који су директни учесници у IPS НБС систему, тренутно на претходно описани начин у IPS НБС систему функционише један учесник, тј. једна институција електронског новца. Такође, још два пружаоца платних услуга трансакције у IPS НБС систему реализују посредством директног учесника у систему, тј. банке. Чак и ако се корисник определи да се трансакција не изврши кроз IPS НБС систем, скрећемо пажњу да се трансакције врло брзо и ефикасно могу извршити и кроз друге системе чији је оператор Народна банка Србије, те ће тако она бити извршена у реалном времену (у кратком року у току пословног дана) ако се извршава путем RTGS платног система Народне банке Србије, а такође и ако се извршава путем Клиринг платног система Народне банке Србије трансакција ће бити извршена у току дана, у неком од четири клириншка циклуса. Истичемо да Народна банка Србије посебну пажњу посвећује заштити корисника финансијских услуга, те да корисник платних услуга не сме да трпи штету због било чијег кашњења у извршењу трансакције, да, као што смо претходно навели, постоје јасно прописани рокови за извршење платне трансакције, којих су сви пружаоци платних услуга дужни да се придржавају, да је Законом, између осталог, утврђена одговорност за неизвршену или неправилно извршену платну трансакцију или кашњење у извршењу платне трансакције коју је иницирао платилац, те у том смислу истичемо да ће Народна банка Србије, у конкретном случају, предузети додатне мере из своје надлежности према субјекту надзора – пружаоцу платних услуга. Напомињемо и овим путем да је пословање платних институција и институција електронског новца детаљно уређено и корисници њихових услуга су у потпуности заштићени путем режима лиценцирања и надзора који над њима спроводи Народна банка Србије.
Кабинет гувернера
