03.02.2025.
Питања: Како је протекла прва емисија државних обвезница у 2025. и да ли је Народна банка Србије задовољна одзивом? Ово је прва емисија откако је Србија прошле јесени први пут добила инвестициони рејтинг. Да ли је интересовање с обзиром на то било веће, да ли су се појавили нови инвеститори и који? Ко су генерално купци српских државних обвезница, да ли има и страних и домаћих инвеститора и којих? Колики су приноси на државне обвезнице? Да ли улагање у државне обвезнице може бити замена за штедњу и зашто може или не може?
Одговор: На аукцији нових реперних обвезница Републике Србије, одржаној 23. јануара, забележен је највећи обим продаје, као и најобимнија тражња за динарским обвезницама на једној примарној аукцији, до сада. Продајом обвезница у износу од 111,3 милијарде динара држава је већ на првој аукцији продала 93% укупног обима емисије (120 милијарди динара), што, уз истовремено добар однос тражње према обиму продаје од 1,42 (Bid-to-Cover racio), ову аукцију извесно чини најуспешнијом до сада.
Захваљујући тражњи инвеститора од 158,0 милијарди динара, која је такође била рекордна, држава је успела да прода обвезнице вредности преко 110 милијарди динара у једном дану, што је у прошлости уобичајено реализовано продајом на неколико примарних аукција (током неколико месеци). Сви ови показатељи указују на до сада незабележен одзив инвеститора. Када су у питању финансијски услови, извршна стопа на аукцији износила је 5,25%. Овај ниво је знатно нижи од стопа приноса којима се истог дана трговало већином упоредивих хартија земаља у региону средње и источне Европе – српске обвезнице су носиле нижи принос од румунских, мађарских и пољских, као и виши принос од чешких обвезница. Појачано интересовање инвеститора уочили смо не само након одлуке агенције Standard and Poor’s већ и у месецима који су претходили, а као резултат процене бројних инвеститора да Србија наведени статус заслужује и да ће до такве одлуке доћи. У разговорима с међународним инвеститорима потврђено нам је у више наврата да, упркос чињеници да Србија још увек нема инвестициони рејтинг према две од три водеће агенције (чиме би и просечан кредитни рејтинг био инвестициони), у својим интерним методологијама велики број инвеститора нашу земљу ипак сврстава у наведену категорију. Такве процене утицале су на то да инвеститори појачају тражњу за нашим хартијама, да их купују уз нижи принос (већу цену), чиме су утицали на то да се разлике у приносима код наших обвезница у поређењу са упоредивим обвезницама земаља региона (али и реперним немачким бундовима) континуирано и обимно смањују од почетка 2023. године до данас. У складу са етичким принципима и начелима професионалног односа, Народна банка Србије не може открити информације о конкретним улагачима у динарске обвезнице Републике Србије. На аукцији су учествовали и домаћи и међународни инвеститори, као и различити типови инвеститора, попут банака, осигуравајућих кућа, друштава за управљање пензионим фондовима, при чему се неретко међу купцима појављују и физичка лица. Инвеститори из иностранства су део обвезница откупили на примарној аукцији, а могуће је да ће додатно повећати улагања и секундарним трговањем. Њихово снажније интересовање уочили смо у данима пре одржавања аукције, када су „припремали своју позицију”, односно у већем обиму куповали динаре на домаћем тржишту, што је у периоду уочи аукције генерисало апрецијацијске притиске на динар. У претходним годинама бележи се знатно учешће страних инвеститора на домаћем тржишту обвезница (углавном из САД и Европске уније), што је од велике важности и доприноси ликвидности и развоју тржишта капитала, уз истовремено омогућавање боље диверсификације инвеститорске базе. Конкретно, када су у питању обвезнице краћих преосталих рочности (од шест месеци до три године), тренутно се приноси крећу у распону од 4,00% до 4,30%, док се приноси на обвезнице с дужим роком доспећа (преостале рочности 6,5 и 7,5 година) крећу у распону од 4,60% до 4,80%. Стопе приноса на динарске обвезнице Србије тренутно су међу најнижима ако се посматрају обвезнице у локалној валути упоредивих земаља региона (CEE4: Румунија, Мађарска, Пољска и Чешка). Док су приноси на државне обвезнице земаља средње и источне Европе у последњој години дана углавном порасли, у Србији су стопе приноса у истом периоду смањене, што се може приписати повећаном поверењу инвеститора у финансијску и макроекономску стабилност земље, али и добијању инвестиционог нивоа кредитног рејтинга. Као пример, ако посматрамо најликвиднију обвезницу Србије (доспеће 2032. године), стопа приноса тренутно износи 4,76% и у претходној години дана смањена је за 130 базних поена (док су у истом периоду стопе приноса на упоредиве обвезнице CEE4 повећане од 4 до 150 базних поена). Наведени ниво приноса код српских обвезница знатно је нижи у односу на упоредиве пољске, мађарске и румунске обвезнице, чије се стопе приноса крећу у распону од 5,80% до 8,10%, док су приноси нижи само у случају обвезница Чешке (3,90%). Улагање у државне хартије од вредности представља једну од сигурнијих инвестиционих опција која стоји на располагању заинтересованим улагачима, јер носи низак ниво ризика, али углавном подразумева и нешто нижи принос у поређењу с ризичнијим опцијама. Државне обвезнице Републике Србије представљају финансијске инструменте који се могу купити на примарном тржишту (према планираном распореду аукција који објављује Управа за јавни дуг) и секундарном тржишту (на берзи или ванберзански), а инвеститори могу бити и физичка лица.
Народна банка Србије не саветује у вези са улагањем средстава, али наглашава да је приликом доношења одлуке о улагању важно да се инвеститори упознају са свим карактеристикама одређеног производа (типа улагања), као и да сагледају прихватљив ниво приноса и ризика које одређена врста инвестиција носи и ускладе га са сопственим преференцијама.
Кабинет гувернера
