05.05.2025.

Портал Н1 – питања у вези са одобравањем кредита за куповину некретнине у иностранству и грађанима Србије који живе у иностранству за куповину некретнине у Србији

Питања: Да ли банке у Србији одобравају грађанима Србије стамбене кредите за куповину некретнине у иностранству?  Којим прописом је регулисан овакав начин задуживања грађана? Која средства обезбеђења су неопходна пошто се некретнина налази у другој земљи? Имате ли податке колико банака одобрава овакву врсту кредита? Да ли банке у Србији одобравају држављанима Србије, али нерезидентима (првенствено мислим на грађане Србије који живе и раде у иностранству) стамбене кредите за куповину кућа и станова у Србији? Како се процењује њихова кредитна способност с обзиром на то да раде за страног послодавца? Да ли је средство обезбеђења хипотека на непокретност која се купује и да ли има додатних услова? Којим прописом је регулисан овакав начин задуживања грађана? Имате ли податке колико банака одобрава овакву врсту кредита?

Одговор: У складу са Законом о девизном пословању, банке у Републици Србији могу нерезидентима, укључујући и физичка лица – домаће држављане који имају боравак у иностранству дужи од годину дана, за куповину некретнине у земљи одобравати кредите у девизама уплатом на рачун нерезидента – дужника, као и кредите у  динарима без валутне клаузуле уплатом динара на рачун резидента – продавца. У оба случаја кредит који се одобрава нерезиденту сматра се кредитним послом са иностранством, по коме је банка дужна да од тог или неког другог нерезидента прибави инструменте обезбеђења наплате, као и да о том послу, као о кредитном послу са иностранством, извести Народну банку Србије. Поред тога, банке у Републици Србији могу физичким лицима резидентима одобравати кредите у девизама за куповину некретнине у земљи, који се не сматрају кредитним послом са иностранством.

Кредитна способност физичког лица (резидента и нерезидента) процењује се у складу с подзаконским актима Народне банке Србије којима се уређује управљање ризицима и унутрашњим актима банке. Напомињемо да су банке које послују у Републици Србији дужне да успоставе и својим унутрашњим актима уреде одговарајући кредитни процес и да у оквиру тог процеса уреде критеријуме и принципе за одобравање кредита и других пласмана. С друге стране, банке су слободне да саме, у границама важећих прописа, определе услове које физичка и правна лица морају испунити да би им био одобрен кредит или други пласман, при чему су дужне да приликом доношења одлуке о одобравању кредита и других пласмана физичком лицу, најпре процене кредитну способност тог лица. Кредитна способност дужника физичког лица процењује се нарочито на основу анализе степена кредитне задужености, који се утврђује као однос укупних месечних кредитних обавеза и редовних нето месечних прихода тог дужника (и банка je утврђује и при одобравању потраживања, и након тога – у складу са својим унутрашњим актима). С тим у вези, истичемо да у контексту оцене кредитне способности, прописи не праве разлику између резидената и нерезидената.

При доношењу одлуке о одобравању било ког пласмана дужнику, па и стамбеног кредита, поред кредитне способности, банка цени и вредност и правну сигурност његових средстава обезбеђења, те друге релевантне факторе. Ради утврђивања кредитне способности, али и процене могућности наплате потраживања и квалитета средстава обезбеђења, банка је у складу с прописима, између осталог, дужна да обезбеди документацију о измиривању обавеза дужника према банци у току последњих 12 месеци (осим ако се ради о новим дужницима банке), као и да прибави извештај из базе података о укупним кредитним обавезама, односно о задужености дужника и његовој уредности у извршавању обавеза (тј. извештај из Кредитног бироа). Начин на који банка цени податке из наведене документације односно извештаја зависи од кредитне политике сваке конкретне банке.

У складу с прописима Народне банке Србије, за потребе одређеног регулаторног третмана, под стамбеном непокретношћу сматра се кућа, стан и делови стамбене зграде који су намењени становању, гаража, односно гаражно место заједно са станом, као и земљиште с грађевинском дозволом за изградњу куће, с тим што се викендице не сматрају стамбеном непокретношћу. Дакле, у дефиницији стамбене непокретности није направљена разлика у месту где се непокретност налази, те се за куповину непокретности која се може подвести под појам стамбене непокретности, а која се налази у иностранству може одобрити стамбени кредит. Поред тога, у складу с релевантним прописима Народне банке Србије, у случају стамбене непокретности хипотека на непокретности сматра се адекватним средством обезбеђења када је, између осталог, испуњен и услов да власник те непокретности у њој станује или да је непокретност дао у закуп на основу одговарајућег уговора (или намерава да у њој станује или је дa у закуп).

Кабинет гувернера