06.06.2025.
Питања: Које конкретне користи грађани и привреда Србије могу очекивати од приступања подручју SEPA и да ли ће појефтинити прекограничне платне трансакције? На који начин ће Народна банка Србије подржати домаће финансијске институције у процесу техничке и оперативне припреме за приступање шемама SEPA до 2026. године? Да ли је планирано да динарски платни промет остане независан, или постоје планови за његово додатно усклађивање са стандардима SEPA у будућности? Како ће се укључивање Србије у SEPA одразити на безбедност платног промета, посебно у контексту усклађивања са европским прописима о заштити података и спречавању превара?
Одговор: Од 22. маја 2025. године, Србија је званично укључена у Јединствено подручје плаћања у еврима (SEPA), што представља још једну потврду усклађености домаћег правног оквира с правилима и стандардима Европске уније.
Придруживање подручју SEPA представља основу за дубљу интеграцију с финансијским системом Европске уније. То није само формални чин, већ конкретан корак који грађанима и привреди отвара нове могућности у домену прекограничних плаћања. С обзиром на то да чак 60% спољнотрговинске размене Србије припада трговини са Европском унијом, као и да готово половина прилива по основу дознака пристиже из земаља чланица Уније, приступање подручју SEPA има потенцијал да донесе бројне користи у виду једноставнијег обављања промета са Европском унијом и регионом, лакше економске размене и њеног даљег подстицања, као и нижих трошкова.
Само прикључење Републике Србије подручју SEPA први је у низу корака ка унапређењу платног промета са Европском унијом и регионом, до кога ће заиста и доћи оног момента када се повежу платне инфраструктуре Европске уније и Републике Србије. Према анализама Светске банке, трошкови безготовинских трансакција за мала, микро и средња предузећа између економија региона шест пута су већи од њихових пандана унутар Европске уније, па се очекује ће након приступања пружалаца платних услуга из Србије они бити смањени.
Дакле, улазак Републике Србије у подручје SEPA предуслов је за наредне кораке који подразумевају прикључење пружалаца платних услуга из Србије конкретним платним шемама SEPA, пре свега за извршавање стандардног и инстант трансфера одобрења, а затим и за директно задужење. У складу с календаром активности Европског платног савета планирано је да ће први захтеви за приступање овим шемама моћи ће да се поднесу већ у новембру 2025. године. С тим у вези, оперативно учешће пружалаца платних услуга у датој платној шеми може отпочети најраније у мају 2026. године, када ће корисници платних услуга моћи и сами да се увере у ефикасност извршавања платних трансакција. Ово захтева претходну правну, техничку и оперативну припрему, укључујући потписивање уговора и подношење неопходне документације за приступање платним шемама SEPA од стране пружалаца платних услуга.
Народна банка Србије посебан значај придаје прикључењу пружалаца платних услуга SEPA платнoj шеми зa инстант трансфер одобрења. Брза плаћања, која се извршавају у секунди уместо за неколико дана, имају потенцијал да трансформишу финансијски промет са Европском унијом и регионом. Србија у овом сегменту има предност у односу на друге земље Западног Балкана, јер већ седам година располаже сопственим системом за инстант плаћања (IPS НБС), успостављеним на међународно признатим стандардима који се прописујy и правилима SEPA (ISO 20022 XML).
Како се SEPA правила за извршавање платних трансакција примењују само на трансакције које се извршавају у еврима унутар подручја SEPA, извршавање платних трансакција у динарима обавља се независно од правила SEPA. Народна банка Србије, као оператор четири платна система у којима се извршавају платне трансакције у динарима, осигурава високу ефикасност извршавања домаћих платних трансакција, уз примену најбољих пракси и међународних стандарда у коришћењу формата електронских порука и утврђених пословних процеса. Захваљујући савременим технолошким решењима и развијеним дигиталним каналима, грађани и привреда у Србији имају приступ брзим, безбедним и иновативним начинима плаћања у домаћем окружењу. Ефикасност извршавања домаћих платних трансакција не само да се може мерити са европским стандардима већ је у појединим аспектима и на вишем нивоу, чиме показујемо да су ефикасност, иновације и сигурност у плаћањима приоритети Народне банке Србије у области платних услуга, који грађанима и привреди доносе конкретне користи у свакодневном пословању.
Ради повезивања са европском платном инфраструктуром за брза плаћања, Народна банка Србије у сарадњи са Европском централном банком анализира могућности коришћења постојеће домаће IPS НБС инфраструктуре како би пружаоцима платних услуга из Србије обезбедила приступ платним шемама SEPA (између осталог, могућност повезивања IPS НБС система са европским системом за инстант плаћања TIPS). Циљ је да се пружаоцима платних услуга из Србије омогући извршавање инстант платних трансакција SEPA уз минималне трошкове и промене у њиховим системима.
Народна банка Србије наставља са активностима ради омогућавања несметаног извршавања платних трансакција у оквиру подручја SEPA стварајући услове за пружање савремених и ефикасних платних услуга у интересу грађана и привреде Србије, што подразумева и пружање подршке пружаоцима платних услуга из Републике Србије у овом процесу (путем радионица, инструкција, састанака и сл.).
У вези с питањем како ће се укључивање Србије у подручје SEPA одразити на безбедност платног промета, посебно у контексту усклађивања са европским прописима о заштити података и спречавању превара, напоменули бисмо да је услов за прикључивање подручју SEPA био да Република Србија докаже да примењује исте стандарде који се примењују у Европској унији, а који се, између осталог, тичу и заштите података о личности и највиших стандарда безбедности приликом извршавања плаћања. У том смислу можемо очекивати само даље унапређење система заштите података и спречавање превара и ефикасно спровођење свих мера безбедности извршавања платних трансакција које се користе у оквиру подручја SEPA.
Кабинет гувернера
