10.06.2025.
Поштоване колеге, уважени домаћини, господине Коланђели, господине Петровићу,
Много пута у животу све је изгледало готово безизлазно – бомбардовање, ковид, многе мање или личније кризе и живот се увек непогрешиво враћао у нормалност. Никада исто, али ипак нормалност. Срушено се изгради, покварено поправи, само људи остају трајно оштећени понашањима која су искусили и остају изван нормалности која подразумева живот у складу с природним законима и циклусима, и у складу с божјим законима. И то је највећи губитак за људски род, али и сваког човека појединачно. Посебно за оне којима неприродна стања нуде привидан осећај испуњења. Привидан и ограниченог трајања. Онај ко не зна колико су то привидна осећања – ја сам јуче моје колеге банкаре подсетила – нека мало прочита књигу Вилфреда Парета „Кружење елита” или књигу Питера Турчина о хиперпродукцији елита, којих има све више, а места у парламенту, руководећа места у банкама и осталим институцијама су ограниченог броја и нема места за све оне који сматрају да им припада место у елити.
А сад одговор мом пријатељу и сараднику господину (Зорану) Петровићу:
Ови дани
Дугујемо будућим данима
и будућим људима
Макар то била и жртва
коју неће препознати
коју неће признати ни поштовати
И тек кад прођу добра времена
кад дођу тешки дани
кад људи немају на кога
љути и бесни да буду
кад остану сами
сетиће се да је неко умео
од мало много да створи
јер је поштовао и оне
који су га саплитали
и оне који су му завидели
Сетиће се да је неко и смео и хтео
да брани своје порекло и осваја будућност
јер је у човека веровао
Проћи ће бес, одрашће деца
Незрели ће зрели постати
Некима ће увек други криви бити
што су нечије играчке били
што нису на време схватили
да много губе а мало добијају
што време нико није успео да врати.
Ми нећемо вратити оно што је пропуштено у првом периоду ове године, aли трудићемо се да надокнадимо све изгубљено.
И пре него што пређем на однос државе у којој постоје страни инвеститори и због којих ја све остале обавезе стављам у други план да бих била овде с вама, као што сам с вама у сваком проблему који имате, поделићу с вама једну лепу вест која илуструје ово да неко увек од малог може да много да створи и да остави будућности. На данашњи дан Србија ће имати преко 50 тона злата у својим девизним резервама, а они који се баве економијом знају да 50 тона злата од Другог светског рата она велика Југославија није имала. Једна мала илустрација тога колико неко може, зна и уме и колико неће препустити да тај посао ради горе од ње.
Поштоване колеге, уважени домаћини,
Хајде да се подсетимо Адама Смита и онога шта он то у „Богатству народа” каже: „Не очекујемо ручак од добродушног месара, пивара и пекара, већ од поштовања сопственог интереса.” Свако има свој интерес и на кретања гледа из угла свог интереса, а држава је та која сагледава општи интерес и ради у корист свих. Када одлазимо у месару, пекару или било где, ми се не обраћамо човечности ни месара ни пекара, ми се обраћамо, чак не ни њиховом самољубљу и никад им не говоримо о нашим потребама, већ говоримо о њиховим предностима. Јер најодрживији облик сарадње у којем свака страна види неку корист за себе јесте сарадња која је одржива и која траје. То не значи да алтруизам не постоји, али најважније је ослањати се на предвидиве интересе, а не на добру вољу.
А када то применимо у контексту инвестиција и политика, уважавајући специфичности времена у којем радимо, допринос њиховом расту захтева да се увек преиспитујемо прво на личном нивоу, а онда и колективно. Ако само чекамо да нам други обезбеде идеалне услове, без преиспитивања шта ми можемо да урадимо, онда смо унапред неуспешни.
У Србији смо обезбедили повољан пословни амбијент, који је на привреди да га искористи и она то успешно ради. Наравно, када се период од пандемије буде анализирао са одређене временске дистанце, биће појединаца који ће коментарисати шта је могло другачије и без обзира на постојање професионалне части, свако од нас мора да стави у контекст времена и услова сагледавање било које одлуке. А то значи да из свега што је било и што јесте треба извући поуке и никада не имати једнострано гледање. Ако у тешким геоекономским условима решите инфлацију и обезбедите висок раст и бруто домаћег производа, зарада и профита, уз очување фискалних параметара и девизних резерви, да видим тог који ће рећи да Србија нема добре политике!
Какви су услови?
Шта би требало да буду одговори – глобални и локални?
И да не заборавимо да, колико је важно да донесемо добру одлуку, исто толико је важно да избегнемо лоше! А познато је да инвестиције никад нису лоше, лоше могу бити само наше одлуке.
Због тога ћу у наставку говорити о инвестиционом амбијенту у Србији, о глобалним трендовима у инвестирању и о нашим одговорима.
Даме и господо,
Претпостављам да прва асоцијација на Народну банку Србије нису инвестиције, иако постоји директна и велика повезаност и условљеност. Ако имамо у виду да је стабилно и предвидиво економско окружење први стуб одрживог инвестирања, онда је асоцијација јасна!
Исто тако, верујем да је релативно стабилан курс динара према евру прва асоцијација на Народну банку Србије и код грађана, и код привреде! И та стабилност, која олакшава доношење одлука и планирање дугорочних пројеката, јесте важан стуб инвестиционог амбијента.
Верујем и да на питање да ли смо изградили повољан инвестициони амбијент, најбољи одговор дају подаци.
Добар посао је увек најбољи маркетинг, па је и имиџ Србије у свету битно промењен.
И када нас појединци, јер заиста јесу појединци, питају да ли смо у стању да одржимо стабилност а да не исцрпимо девизне резерве, и колико дуго можемо да бранимо курс, ја одговарам питањем: А да ли је ико веровао да ће Србија у време фискалне консолидације, када су јој сви предвиђали пад бруто домаћег производа, остварити раст? Остварили смо раст, као што смо и у време пандемије остварили најмањи пад бруто домаћег производа у односу на све друге економије. То су резултати добро одмерених политика и препознавања шанси, које у својој основи имају диверсификацију тржишта, извора финансирања и пројеката.
Притом, чињеница је, коју баш нико не може да оспори, да су наше девизне резерве на изузетно високом нивоу, мерено свим критеријумима, и да покривају близу седам месеци увоза робе и услуга! У извештајима свих рејтинг агенција, као један од важних елемената који нас издваја позитивно у односу на земље упоредивог кредитног рејтинга јесу управо високе девизне резерве земље, које смо креирали током претходних више од десет година.
Не мање важно – постали смо део подручја SEPA, за које смо одавно били спремни, али сада имамо прилику да и платни промет са земљама Европске уније учинимо ефикаснијим и јефтинијим. Кажем платни промет и са земљама Европске уније, јер смо ми у домаћи платни промет, који чини највећи део свакодневних плаћања грађана и предузећа, одавно увели најсавременије сервисе засноване на трансакцијама које се извршавају за свега 1,2 секунде. Развили смо и савремену ДОМАЋУ платну картицу, водећи рачуна и о независности и поузданости националног платног система. И шта Европска унија сада ради? Прави свој картични систем, не желећи да зависи од других система и стабилности њиховог рада.
Ми смо за нашу Дина картицу пажљиво бирали партнере – руководећи се циљем интернационалне функционалности, али пуне сигурности и независности нашег система. То смо постигли партнерством и с компанијом Discover, што ће позитивно утицати и на привреду Србије, пре свега на трговце, код којих ће плаћање овим картицама, издатим било где у свету, сада бити могуће.
Даме и господо,
Рекла сам да пратимо сва релевантна глобална кретања, укључујући и глобалне трендове у инвестирању. Анализирамо где иде глобални капитал данас када се свет убрзано мења под утицајем технолошке трансформације, енергетске транзиције и геополитичких тензија, јер инвестиције никада нису биле равномерно распоређене по регионима, секторима или врстама активе. Налазимо се у фази структурне реалокације капитала на глобалном нивоу.
Један тренд који се издваја јесте дигитална трансформација и усмеравање убедљиво највећег дела капитала у вештачку интелигенцију, cloud технологије, big data, сајбер безбедност и fintech. То више нису сектори будућности, то су сектори садашњости, и ту доминирају фондови из Сједињених Америчких Држава и Кине. И у Србији ИТ сектор бележи снажан раст активности, што се види и кроз вредност извоза од 4,13 милијарди евра у прошлој години, што је десет пута више у односу на период пре десет година, када је износио свега око 400 милиона евра. Да говоримо о суштинском расту, потврђује чињеница да је његово учешће у укупном извозу услуга повећано са око 12% на близу 29%.
Други правац јесу зелене и одрживе инвестиције, с фокусом на обновљиве изворе енергије попут сунца, ветра и водоника, а фондови се окрећу и регенеративној пољопривреди. Потенцијал Србије и у овој области је значајан и инвестиције све више прате еколошке, друштвене и управљачке стандарде.
Трећи тренд јесте регионализација или инвестирање ближе матичним тржиштима (nearshoring), као последица поремећаја у ланцима снабдевања које смо имали са избијањем пандемије и енергетском кризом. Померање производње ближе тржишту Европе отвара шансе за земље попут Србије, која има одличну географску позицију, попут наше Дина картице, која се шири и на Исток и на Запад. Многе компаније све чешће бирају Србију као производни центар баш из тог разлога, али посебно због квалификоване радне снаге и споразума о слободној трговини с многим земљама, за чије је закључивање уложено много труда.
Четврти тренд јесу инфраструктурни пројекти и повратак државе као инвеститора, укључујући и улагања у инфраструктуру: путеве, железницу, енергетику, телекомуникације, дигиталну инфраструктуру... Србија се ту посебно издваја снажним инвестицијама у свим деловима земље. Подсетићу, господине Коланђели, на презентацију Извештаја о транзицији Европске банке за обнову и развој, који се бавио усмеравањем индустријске политике, где сте за Србију констатовали да је успостављањем добре инфраструктуре, попут путева, железнице, струје и интернета, створена могућност да се лакше инвестира и отварају фабрике у мање развијеним регионима Србије. Таква политика је допринела смањивању регионалне неједнакости у дохотку, што је циљ који је једнако важан као и квалитет инвестиција.
Ипак, једно од важних питања јесте како даље?
Када је у питању Народна банка Србије, инвеститори, али и сви чиниоци економског система земље, могу да рачунају на нашу пуну подршку стабилном макроекономском окружењу.
Даме и господо, господине Коланђели, господине Петровићу,
Поновићу да је добро урађен посао најбољи маркетинг, али и да најбоље говори о томе како ћемо радити у будућности.
Ја ћу и данас да поновим да су за даљи раст и развој сваке економије и друштва, укључујући и нашу, кључни стабилност и извесност пословања. Због тога стабилност морамо да чувамо у изазовном и конкурентном глобалном окружењу, када се дешавају никада брже промене у свим областима живота и рада! Без ње, ни најбоље осмишљене инвестиционе политике неће дати одрживе резултате!
Ја у име Народне банке Србије могу да обећам:
Пажљиво пратимо све креативности новог доба и реагујемо опрезно – да нам ниједна мера не постане мета.
И никад не заборавимо оне који су утемељили тржишну економију, како почех са Адамом Смитом: „Не пече пекар хлеб зато што жели нас да нахрани, већ зато што жели да заради”. Тако искрено и отворено нека траје и наша сарадња.
Захваљујем се и желим вам успешну конференцију!
Др Јоргованка Табаковић, гувернер
