15.08.2025.
Штедња становништва наставила је раст и у 2025. години, упркос присутним неизвесностима, чиме је достигла нове рекордне нивое. Динарска штедња је у првој половини 2025. године повећана за 4,5 милијарди динара (2,4%) и крајем јуна је износила 195,7 милијарди динара. Раст је забележила и девизна штедња – за 313,0 милиона евра или 2,0%. Већ крајем јула динарска штедња је премашила 200,0 милијарди динара, а девизна штедња достигла готово 16,0 милијарди евра, што представља највише износе штедње до сада. Притом, динарска штедња се веома приближила учешћу од 10,0% укупне штедње у домаћим банкама, што је значајно ако се има у виду да је крајем 2012. то учешће било испод 2,0%.
Према резултатима најновије полугодишње анализе исплативости динарске и девизне штедње, урађене за период од јуна 2012. до јуна 2025. године, у протеклих 13 година, било је исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на рок орочења штедње.
Већој исплативости динарске штедње од штедње у еврима допринеле су више каматне стопе на штедњу у динарима него на штедњу у еврима, повољнији порески третман прихода од камате на штедњу у домаћој валути у односу на штедњу у страној валути, као и очување финансијске стабилности и релативне стабилности курса динара према евру.
Штедња у домаћој валути у протеклих 13 година повећана је преко 11 пута. Бржи раст динарске штедње од девизне утицао је на повећање њеног учешћа у укупној штедњи – са 1,89% у јуну 2012. године на 9,61% у јуну 2025. године. Када је реч о структури динарске штедње у првом полугодишту 2025. године, повећана је штедња рочности до шест месеци, док је штедња орочена на рокове дуже од шест месеци смањена. Раст је најизраженији код штедних улога рочности од три до шест месеци (6,3 милијарде динара). Штедња рочности шест до 12 месеци бележи умереније смањење (1,0 милијарду динара), али је и даље најзаступљенија у укупној штедњи (51,9%). Просечан износ динарске штедње по партији крајем јуна 2025. године износио је 191.000 динара.
У истом периоду од 13 година, раст девизне штедње износио је 7,8 милијарди евра, тако да је девизна штедња повећана готово два пута. Када се посматра само прво полугодиште 2025. године, раст девизне штедње резултат је у највећој мери знатнијег орочавања штедње по виђењу (346,8 милиона евра), која чини 66,5% укупне штедње, као и штедње на рок од шест до 12 месеци (223,3 милиона евра). Просечан износ девизне штедње по партији крајем јуна 2025. године износио је 4.063,4 евра.
Просечна инфлација је у првих шест месеци 2025. године износила 4,3% (циљ Народне банке Србије 3 ± 1,5%). У истом периоду базна инфлација (по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) бележи пад – са 5,3% у децембру 2024. на 4,7% у јуну 2025. године.
Од почетка 2025. године очувана је релативна стабилност курса динара према евру упркос депрецијацијским притисцима који су преовладавали током првих пет месеци, када је Народна банка Србије нето продала 1.000 милиона евра на међународном девизном тржишту (продала 1.350 милиона евра и купила 350 милиона евра). Међутим, од јуна поново доминирају апрецијацијски притисци, тако да је Народна банка Србије током јуна и јула путем интервенција на међународном девизном тржишту купила 1.130 милиона евра, чиме је не само надокнадила нето продају девиза него и додатно увећала девизне резерве. Бруто девизне резерве су на крају јула 2025. године износиле 28,3 милијарде евра (нето 24,1 милијарду евра). Тај ниво девизних резерви покрива готово седам месеци увоза роба и услуга, што је знатно више од минимума предвиђеног међународним стандардима.
Учешће проблематичних кредита у укупним кредитима од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од августа 2015. године) знатно је смањено – са 22,4% на најнижи ниво од 2,3% у јуну 2025. године.
Досадашње проактивно деловање и добре средњорочне економске изгледе Србије потврдила је и Агенција Fitch, која је у јулу задржала кредитни рејтинг Србије на нивоу BB+ уз позитивне изгледе за добијање рејтинга инвестиционог ранга.
Орочавањем штедње од јуна 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, према анализи исплативости штедње, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у јуну 2025. године, добио готово 58.000 динара (близу 500 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа, прерачунато по просечном курсу динара према евру у месецу орочења (Табела 1).
Тако и динарска штедња орочена на годину дана која није занављана у претходних 13 година у готово 99% посматраних годишњих потпериода (143 од укупно 145) била је исплативија од такве штедње у еврима.
Штедиша који би од јуна 2024. године штедео у домаћој валути, на уложених 100.000 динара, добио би у јуну 2025. преко 1.800 динара више од штедише који би у истом периоду орочио 100.000 динара у еврима (Табела 2).
Орочавање динарске штедње на три месеца показало се исплативијим од такве штедње у еврима у готово 92% потпериода, а орочавање штедње на две године у свим посматраним потпериодима.
Према томе, резултати анализе су потврдили да је у претходном 13-годишњем периоду било исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на период орочавања штедње.
У складу са стратегијом о динаризацији финансијског система, Народна банка Србије наставља да промовише штедњу у домаћој валути, указујући на њену већу исплативост.
Сектор за монетарне и девизне операције
