04.05.2026.

Ауторски текст гувернера Народне банке Србије Јоргованке Табаковић за магазин CorD у додатку „Банкарски сектор”, мај 2026.

На почетку, желела бих да поделим своје запажање да се добре оцене и добро стање банкарског сектора понекад занемарују – ретко се преносе, као да добра вест није вест. Као да су у одређеном тренутку финансијска, па и макроекономска стабилност, почеле да се подразумевају. А то не би смело да буде тако. Зато је важно да се о овој теми и на овај начин пише.

Изражене геополитичке и трговинске тензије и неизвесност у погледу интензитета и трајања сукоба на Блиском истоку утичу на неповољније пројекције кретања инфлације и слабије изгледе привредног раста за многе европске земље. Због тога желим да истакнем да је Народна банка Србије опрезном монетарном политиком знатно допринела очувању макроекономске стабилности у земљи, док постигнута стабилност и отпорност финансијског а пре свега банкарског сектора пружају додатни степен сигурности грађанима и привреди.

Како често истичем, стабилност, коју доследно градимо и одржавамо годинама, нема алтернативу, јер једино стабилан и поуздан финансијски систем може обезбедити трајно поверење међу тржишним учесницима и одржив привредни раст у условима све израженијих глобалних неизвесности.

Овакве позитивне оцене макроекономских кретања у Србији потврђују и релевантне међународне финансијске институције, док стицање инвестиционог кредитног рејтинга додатно јача поверење инвеститора и потврђује кредибилитет укупне економске политике.

У банкарском сектору послује 19 банака с готово 22.000 запослених и скоро 1.300 пословних јединица. Актива и капитал банкарског сектора континуирано расту, уз стопу адекватности капитала од преко 20%, што је знатно изнад законског минимума. Управо ти остварени бафери имају кључни значај у кризним временима, јер омогућавају систему да остане отпоран и настави да подржава привреду. Како бисмо додатно ојачали отпорност банкарског сектора, повећали смо стопу контрацикличног заштитног слоја капитала на 0,5% ризичне активе банака, с применом од 15. децембра 2026. године, чиме ће бити креирана резерва најквалитетнијег капитала.

Банке имају и значајне резерве ликвидности, а расту и динарска штедња (220 милијарди динара) и девизна штедња становништва (16,6 милијарди евра). Банкарски сектор у Србији је наставио да послује уз високу профитабилност, а у овом тренутку активности су усмерене на даље усклађивање регулаторног оквира за банке с прописима који важе у Европској унији, ради постизања и потпуне хармонизације.

Примена Закона о заштити корисника финансијских услуга, супервизорска очекивања од банака у погледу повољнијих услова задуживања за грађане с нижим примањима, као и реализација државног програма стамбених кредита за младе, допринели су да се просечна каматна стопа на нове готовинске кредите смањи на 8,4%, а на нове стамбене кредите на 4,4% у фебруару 2026. године. Ипак, услед неизвесности на међународном тржишту и утицаја сукоба на Блиском истоку на кретање цена енергената, од марта ове године бележе се повремене осцилације EURIBOR-a. Управо због таквих ситуација увели смо и законска ограничења каматних стопа – да се сваки будући нагли раст референтних каматних стопа ублажи, да се каматне стопе на кредите становништву драстично не повећају, већ да се прилагођавање тржишним условима спроводи постепено. Када је реч о кредитима привреди, у фебруару 2026. године каматна стопа на нове динарске кредите привреди износила је 6,8%, а на кредите у евро знаку 4,9%.

Пад каматних стопа, али и повећана тражња за финансирањем, додатно су убрзали међугодишњи раст кредитне активности на 16,4%, који је у сегменту привреде (раст од 12,2%) вођен инвестиционим кредитима и кредитима за ликвидност и обртна средства. Убрзан кредитни раст, уз побољшање квалитета кредитног портфолија, допринео је смањењу удела проблематичних кредита у укупним кредитима на најнижи ниво до сада, од свега 2,05%, док је у сегменту привреде то учешће 1,8%.

Кредитирање привреде остаје један од кључних канала подршке економској активности, банке су и даље усмерене на финансирање одрживих пројеката, уз пажљиву процену ризика и све већу примену прилагођених модела финансирања који одговарају специфичним потребама предузећа. Одржавање континуитета у доступности извора финансирања омогућава привреди да очува ликвидност, реализује инвестиције и ублажи ефекте успореног раста, при чему ћемо ми, као институција, привредни раст наставити да подржавамо пре свега очувањем ценовне и финансијске стабилности, као и релативне стабилности девизног курса. У том контексту, посебан фокус ће бити и на очувању поверења инвеститора, чиме се омогућава да и у условима глобалних поремећаја финансирање остане доступно и подржи даљи привредни раст.

Важну област даљег јачања финансијског система представља и динаризација, која доприноси смањењу девизног ризика и већој отпорности на спољне шокове. Наставак овог процеса, путем јачања поверења у домаћу валуту и подстицање динарског кредитирања и штедње, остаје један од основних приоритета.

У погледу даљег развоја банкарства у Србији, извесно је да ће банке наставити да улажу у иновативне технологије и вештачку интелигенцију, што доноси и ефикасност, али и нове ризике, па ће управљање тим ризицима све више добијати на значају.

Наведени резултати нису случајност, већ плод дугогодишњег преданог рада и промишљених мера – грађени су постепено, на темељима одговорне политике и доследности. Они уједно потврђују да се Народна банка Србије успешно носила с бројним и сложеним околностима и да ни сукоб у Украјини, ни дешавања у вези са Нафтном индустријом Србије, као ни актуелни сукоби на Блиском истоку, нису угрозили финансијску стабилност Србије. На крају, у условима бројних глобалних изазова, извесно је једино да ће непредвидивост остати стални пратилац економског окружења. Управо зато Народна банка Србије ће наставити са опрезним и одговорним вођењем монетарне политике, како би се очувала стабилност и обезбедио континуитет подршке привреди и нашим грађанима.

Кабинет гувернера