22.06.2026.

Интервју гувернера Јоргованке Табаковић за специјално издање часописа Cord – Contrasting World Visions, јун 2026.

Како данас дефинишете највећи монетарни изазов за Србију: да ли је то држање инфлације под контролом, очување стабилности курса или поверења грађана и привреде у дугорочну стабилност?

– Ценовна стабилност, релативна стабилност девизног курса и потрошачко и инвестиционо поверење међусобно су веома повезани и важни за очување укупне макроекономске стабилности и обезбеђење одрживог привредног раста. Народна банка Србије настоји да води монетарну политику која је доследна, транспарентна и предвидива, али истовремено и довољно флексибилна да одговори на различите спољне шокове и ублажи њихове негативне ефекте на малу и отворену економију као што је Србија. Ценовна стабилност је наш основни законски циљ, због чега су наше мере и активности у области монетарне политике првенствено усмерене на њено постизање. Ослањајући се на висок ниво девизних резерви, који је обезбеђен током „мирних” периода, очували смо релативну стабилност курса динара према евру, здрав и ликвидан финансијски сектор и поверење грађана и привреде у мере које предузимамо, што је можда и најважнији инструмент који Народна банка Србије користи у борби са инфлацијом.

Након најновије мисије ММФ-а у Београду, како бисте оценили отпорност српске економије у односу на раније кризе од пандемије до енергетских шокова и инфлаторних таласа?

– Током последњих разговора с мисијом ММФ-а, у квалитетној дискусији и размени мишљења дошли смо до тога да је нови макроекономски оквир ММФ-а за Србију сада близу наших нових пројекција. Такав резултат сматрамо и одређеном врстом потврде да ММФ, као и друге релевантне међународне финансијске институције, Србију види као економију која би, упркос негативним ефектима глобалног енергетског шока, требало и ову кризу успешно да преброди, захваљујући високим девизним резервама, адекватној монетарној политици, стабилном банкарском сектору и одговорним јавним финансијама.

Поред ММФ-а, и Светска банка је благо снизила прогнозу раста за регион, уз упозорење на продужену инфлацију и глобалну неизвесност. Како Народна банка Србија чита те сигнале: као привремено успоравање или као упозорење да Србија мора да се припреми за дужи период скупљег капитала, слабије европске тражње и опрезнијих инвестиција?

– Овакве прогнозе међународних институција сигнал су да глобално окружење остаје комплексно и изложено бројним ризицима. Као и до сада, све релевантне сигнале и пројекције узимамо у обзир, укључујући и оцене међународних институција о споријем глобалном привредном расту, инфлаторним притисцима и условима финансирања. Имамо у виду да би екстерно окружење могло да остане неповољно дуже него што је раније очекивано. Ипак, важно је нагласити да је Србија у претходном периоду очувала ценовну и финансијску стабилност, упркос изузетно сложеном глобалном окружењу, и показала значајну отпорност на екстерне шокове, што је резултат доследне монетарне политике и координисаног деловања економских политика. То нам даје основ да верујемо да ћемо успети да очувамо стабилност и надаље.

Колико би то по Вашем мишљењу могло да утиче на оцене глобалних кредитних агенција о кредитном рејтингу Србије?

– Србија је током последњих шест година испреплетаних кризама показала да уме да одржи стабилност и покаже отпорност, јер је размишљала унапред и деловала проактивно градећи резерве које мудро користи у кризним периодима. То су препознали и међународни инвеститори, међународне институције и рејтинг агенције. У тренутно неизвесном глобалном амбијенту, када се са изазовима у мањој или већој мери суочавају све економије, није реално очекивати повећање, које је Србија одавно заслужила, док се глобална неизвесност не смањи, али не очекујемо ни негативне акције рејтинг агенција. Народна банка Србије је у више наврата указивала да се српским државним обвезницама тргује по ценама карактеристичним за земље вишег нивоа композитног кредитног рејтинга од нашег. Зато сматрамо да је тренутни кредитни профил Србије отпоран на потенцијална преливања негативних ефеката из спољног окружења.

Инфлација је у Србији враћена у циљане оквире, али спољни ценовни притисци попут цене енергената, хране и транспорта нису нестали. Шта је, по Вашој оцени, сада кључно да би се инфлација одржала у предвиђеним границама?

– С обзиром на то да светске цене нафте могу имати знатне ефекте и на друге цене примарних производа и сировине у производњи, а тиме се и прелити и на широк спектар цена индустријских производа и услуга на домаћем тржишту, свакако је важно да се тај утицај ограничи. У том смислу, поред слабљења самог енергетског шока на глобалном нивоу, на домаћем плану кључно је да се обезбеди усидреност средњорочних инфлационих очекивања и спрече већи секундарни ефекти енергетског шока на остале цене. Инфлациона очекивања у Србији и даље су релативно стабилна, тако да ми настављамо да водимо опрезну монетарну политику, уз спремност да реагујемо свим расположивим инструментима како бисмо обезбедили ценовну стабилност у средњем року. Веома важно је и то што је држава на себе преузела део терета и спречила већи раст цена нафтних деривата на домаћем тржишту.

Стабилност динара и високе девизне резерве често се наводе као један од кључних ослонаца економске политике Србије. Да ли у свету појачаних геополитичких и финансијских ризика девизне резерве данас имају и већу улогу него иначе?

– У условима појачаних геополитичких тензија, високе девизне резерве омогућавају централним банкама већу флексибилност у реаговању на спољне шокове и представљају кључни заштитни механизам за очување стабилности финансијског система, девизног курса и поверења инвеститора. У кризним епизодама, изостанак прекомерних осцилација курса динара има посебно важну стабилизациону улогу, која је обезбеђена захваљујући томе што је годинама уназад, користећи периоде апрецијацијских притисака, Народна банка Србије градила своје ресурсе. Од 2017. интервенцијама на домаћем девизном тржишту све до краја 2024. нето је купљено 11,9 милијарди евра, а свега 15%, односно 1,7 милијарди искоришћено је у протеклих годину и по дана како би се одговорило на нешто израженије депрецијацијске притиске. То значи да смо кумулативно у последњих девет и по година нето купили више од 10 милијарди евра. На овај начин спречено је прекомерно структурно јачање домаће валуте, а девизне резерве вишеструко су увећане и налазе се тренутно на око 30 милијарди евра.

Београд ће бити домаћин великог међународног економског конгреса на којем ће бити преиспитиване границе глобализације, мултилатерализма и постојећих модела економског управљања. Да ли и у таквим условима, када стари модели нестају а нови се рађају, средства за одржавање монетарне и финансијске стабилности остају непромењена или ново време носи и потребу да централне банке осмишљавају нове одговоре?

– Чак су и централне банке у високо развијеним економијама искусиле да претерано одступање од конвенционалног приступа монетарној политици – као што је нпр. било квантитативно попуштање – може довести до вишегодишњег нарушавања ценовне стабилности. С друге стране, искључиво ослањање на традиционалне приступе из економске теорије за последицу може имати смањену ефикасност монетарне политике и макроекономску нестабилност. Радујемо се што је Београд домаћин овакве манифестације и што ћемо имати прилике да чујемо резултате истраживања који потврђују или оповргавају одређене постулате економске теорије и праксе, примењују савремене моделе и методе анализе и могу допринети рађању нових идеја и њиховој примени.

Кабинет гувернера