16.10.2026.

Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, интервју за часопис Global Financial Magazine

Почетком ове године агенција Fitch Ratings потврдила је кредитни рејтинг Републике Србије на нивоу BB+, уз позитивне изгледе за његово повећање, истичући као разлоге за такву оцену адекватну комбинацију економских политика, снажан и одржив привредни раст и високе девизне резерве. Који су главни приоритети Народне банке Србије у овом тренутку? Да ли су се они променили, нарочито имајући у виду актуелни раст инфлације?

Приоритети Народне банке Србије остају очување ценовне и финансијске стабилности, уз подршку економској политици Владе. То су предуслови снажног и одрживог привредног раста и, самим тим, темељи који најбоље служе дугорочним интересима привреде и грађана. Иако се околности у којима остварујемо ове циљеве и спектар инструмената које користимо могу мењати, стратешка опредељеност централне банке остаје иста. Позитивни резултати наших одговорних политика најбоље се огледају у оценама међународних рејтинг агенција. Оне доследно истичу адекватност мера монетарне политике, висок ниво девизних резерви, очување ценовне и укупне макроекономске стабилности, као и стабилност и здравље финансијског система. Правовременим, опрезним и добро одмереним реакцијама носилаца економске политике очуваћемо ове резултате и у условима појачаних инфлаторних притисака који потичу из међународног окружења, као последица глобалног енергетског шока. Истовремено, наставићемо да одржавамо стабилан и модеран финансијски систем, унапређујемо платне услуге и додатно јачамо заштиту корисника финансијских услуга.

Србија је већ дуги низ година посвећена повећању златних резерви, које сада износе око 6,9 милијарди евра, односно скоро 25% девизних резерви, и настављају да расту. Можете ли да објасните стратегију на којој се то заснива?

Народна банка Србије управља рекордно високим златним резервама Републике Србије, које износе 54,7 тона, што је три и по пута више него у тренутку када сам ступила на дужност гувернера. Злато смо куповали у иностранству у три наврата, у условима повољних тржишних кретања (укупно 17 тона), а редовно га купујемо и у динарима од домаћег произвођача из Бора. На тај начин не мењамо само структуру девизних резерви већ повећавамо и њихов ниво. Злато се традиционално сматра сигурном имовином, нарочито у периодима неизвесности, и често служи као дугорочна заштита од инфлације. Све инвестиционе одлуке, укључујући и одлуке о нивоу златних резерви, заснивају се на свеобухватној анализи актуелних и очекиваних кретања на тржишту, узимајући у обзир укупну структуру девизних резерви, њихову намену и ликвидност, као и циљеве централне банке. У актуелном геополитичком окружењу, значај злата као стратешке активе у структури девизних резерви посебно долази до изражаја, о чему сведочи дугорочни раст његове вредности у периодима узастопних криза.

Тренутно се за један евро добија 117 српских динара, а посетиоци Србије често истичу да морају да рачунају с веома великим износима приликом обављања трансакција. Да ли постоје планови за монетарну реформу?

Оно што истичу и грађани Србије и наши драги гости јесте дугогодишња стабилност домаће валуте – и извесност коју имају приликом замене стране валуте за динаре. Србија, са својим снажним макроекономским основама и очуваном ценовном, финансијском и економском стабилношћу, не може се сматрати кандидатом за спровођење монетарне реформе, нити за таквом реформом постоји потреба. Народна банка Србије већ више од деценије успешно одржава релативну стабилност курса динара према евру. Након успешно спроведене фискалне консолидације и отклањања наслеђених економских неравнотежа, на домаћем девизном тржишту су од 2017. године, упркос бројним глобалним кризама, преовладавали структурни апрецијацијски притисци, што нам је омогућило да континуирано повећавамо девизне резерве. У периодима повремених депрецијацијских притисака, мудро смо користили ове резерве како бисмо очували стабилност. У региону постоје земље, а и међу водећим светским привредама има оних чији су девизни курсеви према евру или америчком долару на сличном или чак вишем нивоу. Стабилност је оно што одређује извесност и олакшава прерачунавање, а не сам ниво девизног курса.

Гледајући много даље у будућност, да ли очекујете да ће Србија једног дана приступити зони евра, под претпоставком да претходно успе да постане чланица Европске уније?

Пуноправно чланство у Европској унији кључни је стратешки циљ Србије. Преговори о приступању формално су започети 2014. године, а до сада смо отворили 22 преговарачка поглавља, од којих су два привремено затворена. Текућа година је изузетно важна јер настојимо да у потпуности ускладимо домаће прописе с правним тековинама Европске уније. С обзиром на то да је законска обавеза земље која приступа Европској унији да усвоји евро када испуни неопходне критеријуме (изузев Данске), и текуће усклађивање законодавства Србије с правним тековинама Европске уније спроводи се у складу с тим циљем. Прошле године усвојен је Закон о изменама и допунама Закона о Народној банци Србије, којим је правни оквир додатно усклађен с правним тековинама Европске уније у оквиру Преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика. Тим законом уведене су одредбе којима се препознаје статус Народне банке Србије као дела Евросистема, које ће ступити на снагу након званичног усвајања евра као валуте Републике Србије. Да ли ће се то и када догодити питање је и државног, друштвено-политичког и дипломатског карактера. Оно што је извесно јесте да је Србија већ сада земља европских вредности, с јасним правцем кретања и снажним економским показатељима који јој омогућавају да се усклађује са земљама Европске уније и зоне евра.

Из перспективе Народне банке Србије, који су највећи изазови с којима се Србија суочава и где видите главне могућности за њен даљи развој?

Кључни изазови и даље произлазе из међународног окружења – трендова деглобализације, геополитичких тензија и преобликовања глобалних економских односа. Најефикаснији одговор на ове изазове лежи у пуној координацији монетарне и фискалне политике и одговорном вођењу економске политике. Овакав приступ економској политици омогућио нам је да последњих година изградимо значајне заштитне механизме – високе девизне резерве, одржив ниво јавног дуга, ојачану спољну позицију и снажну извозну базу. Ови фактори истовремено представљају изворе отпорности наше економије и темељ на којем Србија може да искористи своје развојне могућности, посебно јачањем сектора заснованих на знању и иновацијама. Будућност ће обликовати улагања у напредне технологије, истраживање и развој, као и вештачку интелигенцију. Наша највећа предност лежи у квалитету људског капитала. Србија већ има снажну заједницу ИТ стручњака, као и добро образовану, талентовану и прилагодљиву радну снагу. Захваљујући својој стратешкој позицији у Европи, Србија има потенцијал да постане регионално средиште за развој услуга с високом додатом вредношћу, технолошких решења и иновативних пословних модела.

Кабинет гувернера