07.06.2016.
Питања: Како се НБС допада поменути предлог? Колико често се мења изглед новчаница? На основу чега се процењује да ли изглед новчаница треба да се мења?
Одговор НБС: Основни елементи изгледа новчаница које чине једну серију јесу мотиви који треба да представљају сродну целину и уједначен манир ликовних решења у изради сваког апоена одређене серије. Разлог за такав приступ у изради јесте постизање тематске и визуелне уобличености новчаница, која омогућава препознатљивост једне серије. Тако на серијама новчаница наилазимо на групације мотива из културно-историјске баштине и споменичког наслеђа, личности које су оставиле значајан траг у националној историји, било из сфере политике или неких других области, па чак и на мотиве из природног окружења којима се постиже препознатљивост одређеног поднебља, односно државе емитента. То се допуњава елементима (подацима) који се односе на банку емитента и државу, одговарајућим амблемом, грбом, ознаком номиналне вредности и сл., као и одговарајућим елементима заштите од фалсификовања, чиме се, у крајњем исходу, обликује изглед једне новчанице одређене серије.
Oпшта карактеристика идејних решења серије новчаница у оптицају издања Народне банке Србије јесте да ликови на новчаницама представљају знамените личности из наше културе, науке и уметности, и то:
Имајући у виду наведене елементе, можемо констатовати да су се у историји емитовања новца на нашим просторима често мењале серије новчаница, првенствено услед промена друштвено-економског система.
Оснивањем Привилеговане Народне банке Краљевине Србије створени су услови за издавање новчаница и исте године је емитована новчаница од 100 динара. Привилегована Народна банка Краљевине Србије 1920. године прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и исте године издаје новчанице у апоенима од 10, 100 и 1000 динара. Стварањем Краљевине Југославије 1929. Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца постаје Народна банка Краљевине Југославије и штампа три новчанице у Заводу за израду новчаница – Топчидер. До почетка Другог светског рата Народна банка врши своју основну функцију емитовања новца. После распада Краљевине Југославије, Народна банка Краљевине Југославије трансформише се у Српску народну банку, која проглашава српски динар и онемогућава употребу страних валута на оним територијама српске државе које су биле окупиране од суседних земаља. Избегличка влада Краљевине Југославије 1943. године штампа серију новчаница, која није пуштена у оптицај. По завршетку Другог светског рата, нова власт уводи валутну реформу, замену окупацијског новца, и издаје серију новчаница Демократске Федеративне Југославије. Динар остаје новчана јединица и у новој држави. У периоду 1945–1992. у Југославији је емитовано укупно 12 серија новчаница са 67 апоена. Током периода хиперинфлације, године 1993, тадашња Савезна Република Југославија издала је серију новчаница са енормним номиналним вредностима. После спровођења монетарне реформе, 1994. у оптицај је пуштена нова серија новчаница (нови динар), која је замењена новом серијом новчаница издања Народне банке Југославије 2000–2002. године. Конституисањем Народне банке Србије 2003. године пуштена је у оптицај нова серија новчаница издања Народне банке Србије, која је у основи задржала идентична ликовна решења претходне серије новчаница и која је допуњена новим новчаницама (апоени од 500 и 2000 динара).
Кабинет гувернера
