Функција последњег уточишта

Функција “последњег уточишта” је стандардна функција централних банака широм света и најкраће се дефинише као спремност централне банке да, у циљу заштите депонената или/и спречавања системске кризе у финансијском систему, одобри кредит пословној банци која није у могућности да користи друге повољније изворе ликвидности доступне на тржишту. Народна банка Србије је својом Одлуком о условима и начину одобравања кредита за хитно обезбеђење ликвидности банака ближе одредила сопствену улогу “последњег уточишта” дефинишући услове под којима пословнe банкe могу од централне банке затражити кредит за ликвидност за превазилажење привремених потешкоћа са ликвидношћу, уз неопходан предуслов да су усвојиле програм мера за превазилажење тих тешкоћа.