Финансијска стабилност

У складу с чл. 3. и 4. Закона о Народној банци Србије, Народној банци Србије стављено је у надлежност да, не доводећи у питање остваривање свог основног циља, доприноси очувању и јачању финансијског система Републике Србије, као и да утврђује и спроводи активности и мере с тим у вези.

Под финансијском стабилношћу Народна банка Србије подразумева да финансијски систем (финансијски посредници, финансијска тржишта и финансијска инфраструктура) омогућава ефикасну алокацију финансијских ресурса и остварење кључних макроекономских функцијa не само у нормалним условима, већ и у условима финансијске неравнотеже или потреса у домаћем и међународном окружењу.

У условима финансијске стабилности, економски актери имају поверење у банкарски систем и остварују приступ финансијским услугама као што су извршење плаћања, кредитирање, улагање депозита и заштита од ризика.
Јачина светске финансијске кризе из 2007/2008. указала је на потребу системског приступа регулацији финансијског сектора и супервизији, с обзиром на то да су савладане три веома важне лекције: (а) развој финансијског система има далеко већи утицај на економску активност него што се то мислило раније; (б) трошкови финансијске кризе су веома високи; (в) стабилност цена није довољна за постизање финансијске стабилности. Убрзани развој макропруденцијалнe политике у периоду након светске финансијске кризе, усмерене на ограничавање системских ризика којима је изложен финансијски систем као целина, као и примена макропруденцијалних инструмената и мера, омогућили су да глобални финансијски систем буде отпорнији на потенцијалне наредне кризе.

У оквиру активности и мера финансијске стабилности, Народна банка Србије обавља редовне и свеобухватне анализе макроекономског окружења и функционисања кључних финансијских институција, тржишта и финансијске инфраструктуре; даје преглед ризика који представљају претњу стабилности финансијског система; препознаје трендове који могу повећати рањивост финансијског система; покреће дискусију поводом нових регулаторних иницијатива и њиховог потенцијалног ефекта на финансијски систем и реалну економију. Народна банка Србије делује превентивно, али и корективно, путем прилагођавања финансијског регулаторног оквира и примене макропруденцијалних инструмената. Такође, у случају да за тим постоји потреба, Народна банка Србије управља последицама екстерних потреса и других кризних ситуација, умањујући потенцијално негативне ефекте на финансијску стабилност.

• Макропруденцијални оквир
• Заштитни слојеви капитала
• Показатељи финансијске стабилности
• Индикатори финансијске стабилности – Преглед графикона
• Годишњи извештај о стабилности финансијског система
• Реструктурирање банака
• Функција последњег уточишта
• Бечка иницијатива
• Прописи и регулаторне мере из области финансијске стабилности
• Информације за инвеститоре и аналитичаре
• Приступ бази непокретности
• Корисни линкови