12.09.2022.

Кретање инфлације у августу

Према подацима Републичког завода за статистику, инфлација је у августу на месечном нивоу износила 1,2%, што је испод стопе инфлације коју је Народна банка Србије очекивала за август.

Међугодишња инфлација у Србији у августу је износила 13,2%, од чега је око 70% доприноса и даље последица раста цена хране и енергената. Међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу да утичу у већој мери, и даље је знатно нижа од укупне и у августу је износила 7,9%.

На месечни раст цена од 1,2% највише су утицале цене непрерађене и прерађене хране, док су у мањој мери допринели и раст цена у оквиру базне инфлације и цена дела енергената. Месечни раст цена у оквиру базне инфлације био је спорији у односу на укупну инфлацију и у августу је износио 0,7%. С друге стране, пад цена на месечном нивоу од 5,2% забележен је код деривата нафте, што представља њихово прво појефтињење на месечном нивоу од почетка године.

Раст цена прерађене хране у августу у односу на јул је износио 1,7%, што је слично динамици месечног раста ових цена у периоду март-јул. У условима и даље високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше, како на домаћем тржишту, тако и у већем делу Европе, цене прерађене хране су у августу, у односу на исти месец претходне године, биле више за 19,0%. Цене непрерађене хране су у августу забележиле месечни раст  од 4,1%, док су у односу на исти месец претходне године биле више за 23,0%.  

Под утицајем и даље снажних трошковних притисака и веће увозне инфлације, у августу је настављен и раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета). Ипак, базна инфлација у Србији наставља да се креће на знатно нижем нивоу и у односу на укупну инфлацију, као и у односу на базну инфлацију у појединим земљама централне и југоисточне Европе. Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора која се крећу у границама циља.

Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.
 

Кабинет гувернера