Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
12.05.2023.
Према подацима Републичког завода за статистику, међугодишња инфлација у априлу успорила је на 15,1%, што је у складу с ранијим проценама Народне банке Србије да би врхунац инфлације требало очекивати у првом тромесечју. Слична кретања бележе се и код базне инфлације, с тим да је она и даље на знатно нижем нивоу у односу на укупну инфлацију – у априлу је међугодишња базна инфлација успорила на 11,1%, тако да је и у овом случају врхунац достигнут у првом тромесечју.
На месечном нивоу, инфлација је у априлу износила 0,7%, што је готово двоструко ниже од просечне месечне стопе забележене у првом тромесечју од 1,2%. Успоравању месечне динамике инфлације у највећој мери је допринео спорији раст цена хране, и то пре свега прерађене хране, који је износио 0,4%, што указује на то да су се прилике на тржишту основних животних намирница стабилизовале. Цене непрерађене хране су у априлу порасле за 1,3%, вођене вишим ценама поврћа, али је и код ове категорије цена раст био знатно спорији него у првом тромесечју. Посматрано у односу на април 2022. године, цене хране и безалкохолних пића порасле су за 23,1%, при чему међугодишње стопе раста и прерађене и непрерађене хране успоравају.
Цене енергената су на месечном нивоу у априлу благо смањене – за 0,1%, што је у највећој мери опредељено даљим смањењем цена чврстих горива, док су цене нафтних деривата у просеку, други месец заредом, остале непромењене. Међугодишње посматрано, раст цена енергената у априлу износио је 13,1%, при чему је допринос цена нафтних деривата након више од две године прешао у негативну зону и допринео успоравању укупне међугодишње инфлације.
Цене производа и услуга у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета) у априлу су забележиле месечни раст од 0,8%, што је у складу с њиховим кретањем од почетка године. Међугодишње посматрано, базна инфлација у априлу износила је 11,1% и њеном нижем нивоу од укупне инфлације знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према актуелној пројекцији, очекујемо да ће инфлација у другом тромесечју остати на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини текуће године. Улазак инфлације у границе циља од 3 ± 1,5% очекује се средином 2024. године.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, смањење трошковних притисака у пољопривреди и прерађивачкој индустрији, решавање проблема са застојима у глобалним ланцима снабдевања, враћање цена међународног транспорта на преткризни ниво, као и смањење укупне инфлације у земљама које су наши највећи спољнотрговински партнери. Успоравању међугодишње инфлације требало би да допринесе и нова пољопривредна сезона, као и рестриктивна фискална политика и нешто спорији раст личне потрошње у односу на укупан бруто домаћи производ.
О факторима који су утицали на кретање инфлације и очекивањима Народне банке Србије за наредни период детаљније ће бити речи на презентацији Извештаја о инфлацији, која ће се одржати 17. маја 2023. године.
Кабинет гувернера
