31.01.2024.
Даме и господо,
Добро дошли у Народну банку Србије! Обраћање на презентацијама извештаја о транзицији традиционално започињем констатацијом да Народна банка Србије није организатор овог догађаја, већ је то Европска банка за обнову и развој, која деценијама израђује извештај, а ми смо домаћини.
Овом приликом поздрављам присутне представнике Европске банке за обнову и развој – господина Коланђелија, господина Плеканова и господина Табака и честитам им пуне три деценије традиције објављивања овог извештаја. Дужина трајања најбоља је потврда да је овај извештај прошао тест времена и да је потврдио свој квалитет.
Уважене колеге,
Тема извештаја о транзицији за 2023–2024. годину „Велике и мале транзиције” суштински је важна. Опет, то отвара и питање шта се сматра транзицијом у модерном свету. Верујем да, када данас говоримо о економској транзицији, углавном мислимо на структурно померање економије ка зеленим технологијама и ка дигитализацији. Део процеса транзиције јесте и редефинисање ланаца снабдевања прекинутих током ове вишедимензионалне кризе, али и промене на тржишту рада које су усмерене на усвајањe „зелених вештина”, што се одвија у условима снажних геополитичких тензија и фрагментације.
Питања које се неминовно намећу јесу – како да се обичан човек снађе у свему томе, како да достојанствено живи од свог рада, да буде задовољан својим послом и да обезбеди себи пристојан и слободан живот. То су питања на која су аутори овог извештаја настојали да пруже одговоре, фокусирајући се претежно на EBRD регион, који је у последњих десет година, судећи према резултатима анализе којa ће данас бити представљена, забележио значајан напредак и на овом плану.
За носиоце економске политике циљ је да и у овако неизвесним глобалним околностима, односно посебно у оваквим глобалним околностима испреплетаним климатским ризицима и изазовима модерног доба које намећу процеси дигитализације и роботизације, стварамо и чувамо услове за одржив и инклузиван раст. Питање је, наравно, како. Јер, да је лако, то би свако могао да ради. Одговор је увек исти – очувањем стабилности у најширем смислу, макроекономске, финансијске и институционалне. То захтева знање и посвећеност. Тиме се обезбеђује неопходна предвидивост пословног окружења и повећава се инвестиционо и потрошачко поверење, што су неопходни предуслови за раст инвестиција, а тиме и креирање нових радних места. То даље значи и повратни ефекат на раст прихода државе и веће могућности за спровођење социјалне и развојне функције, као и формирање резерви, које служе као заштита у временима кризе. На том путу не може бити пречица, јер брз скок често значи и брз и лак пад.
Где је Србија у свему томе? Изнећу само неколико показатеља.
Кумулативни реални раст српске економије од око 12% у последње четири године, који је остварен упркос смањеној екстерној тражњи, потврда је добрих политика и доброг стања економије у којем смо дочекали актуелну глобалну кризу.
И високи приливи по основу страних директних инвестиција, који у претходне две године достижу рекордне износе од 4,4 и 4,5 милијарди евра, потврда су креираног повољног пословног окружења и раста инвестиционог поверења, а захваљујући одговорној економској политици коју воде Влада и Народна банке Србије.
Незапосленост у Србији је с преко 20% спуштена на једноцифрени ниво, уз снажан и распрострањен раст запослености и зарада.
Наша привреда бележи снажан раст профитабилности, док је до пре једне деценије пословала с минусом.
За све то, постигнута и дуже од деценије очувана релативна стабилност девизног курса, уз рекордни ниво девизних резерви од 25 милијарди евра, били су и остаће један од важних предуслова и за велике и за мале транзиције.
Уз то, наши грађани и наши привредници имају приступ и најсавременијим услугама плаћања и тај приступ максимално и користе.
Због чега је сваки од тих стубова стабилности, раста и развоја важан? Због тога што резултат сваке успешне и одговорне економске политике јесте и мора бити веће задовољство квалитетом живота грађана. У извештају Европске банке за обнову и развој који се данас презентује наводе се и резултати анализе World Happiness Report-а, према којој је број земаља из EBRD региона који се налазе у групи 50 најсрећнијих повећан са само три у 2016. години на 12 у 2022. години. Према резултатима овог извештаја, Србија је обезбедила своје место у овој групи, и притом, мерено индикатором среће, остварила трећи највећи помак у претходној деценији. То је још једна потврда исправности економске политике у Србији.
Осврнула бих се и на налаз из ваше анализе да на задовољство људи позитивно утичу и побољшање здравља и позитивна кретања на тржишту рада. У односу на извештај из 2006. године, бројним улагањима Србија је обезбедила да буде у групи земаља с највећим порастом задовољства здрављем. Томе су свакако допринела значајно већа улагања у здравствени систем, и то не само у инфраструктуру и опрему већ и у људе, њихово стручно усавршавање и настојање да се побољша њихов животни стандард и тиме да се задрже у земљи у којој су се и школовали. Сведоци смо да су у не тако давној прошлости постојали проблеми на нашем тржишту рада, на шта указује и поменута стопа незапослености која је у годинама након светске финансијске кризе прелазила 20%. Исто тако, сведоци смо и да смо реформама на тржишту рада, уз знатно бољи и предвидив пословни амбијент, успели да подигнемо формалну запосленост за око 20% у односу на 2014. годину, односно за око 400.000 новозапослених људи. Истовремено, стопа незапослености тренутно се креће око најнижег нивоа од 9%. Подједнако важно јесте и то што смо успели да повећамо запосленост рањивих категорија становништва. То значи да смо у периоду иза нас постигли знатан напредак на тржишту рада, већу уравнотеженост понуде и тражње за радном снагом, а имамо и високо квалификовану радну снагу, што неретко истичу многи страни инвеститори и рејтинг агенције. Предстоји нам пут оспособљавања људи за рад с новим технологијама и „озелењавање” послова.
Једна од тема овог извештаја јесте и то како квалитет живота и становања утиче на енергетску ефикасност и емисију штетних гасова. Не знам колико је јавност упозната с тим да је Европска банка за обнову и развој активна управо на том плану кроз кредите грађанима за адаптацију стамбеног простора и повећање енергетске ефикасности, а путем кредитних линија банкама у Србији. Истовремено, својим инструментима Народна банка Србије подржава овакве пројекте изузимањем средстава које банке репласирају из кредита од међународних финансијских организација из обавезне резерве.
Даме и господо, уважене колеге,
Дотакла сам се само неких аспеката транзиције ка зеленијој и одрживој економији, а представницима Европске банке за обнову и развој са задовољством препуштам да у наставку детаљније представе резултате анализа и из овог извештаја. Пре тога, још jeдном ћу поновити да су макроекономска, финансијска и релативна стабилност девизног курса, које обезбеђујемо дуже од деценије, кључне за добробит свих тржишних учесника и да су тачка у којој се сусрећу интереси свих – било да су они инвеститори или потрошачи, извозници или увозници, дужници или повериоци. Они су битан предуслов за срећу обичног човека.
Дозволите ми да ово излагање завршим речима нашег нобеловца Иве Андрића: „Сви људи траже срећу, са мање или више снаге и упорности, а највише изгледа да је нађу и сачувају имају они који је траже у заједничкој срећи што већег броја људи са којима их живот везује.”
Ви ме знате, ја не бих била ја, када не бих додала и нешто лично...
Свака превелика радост ишчекивања поједе срећу и оно што чекамо.
Предуго чекање косу оседи
Предуго чекање жељу избледи.
И кад се деси оно што чекамо дуго,
Питамо се јесмо ли баш то хтели
Да ли смо стварно толико то нешто желели?
И зашто се не радујемо тако много и јако а да нам за срећу баш то треба, искрено смо веровали.
Понекад нам треба време да своје срце
на срећу припремимо
И једва лепа изненађења поднесемо.
Понекад опет кад чекање траје дуго
Празно нам срце одзвања,
толико празно до самог кајања,
До немира и питања јесмо ли равнодушни постали или је оно што имамо веће и лепше од оног што смо пожелели.
И почнемо да желимо друго.
Зашто жеље личе на звезде које се роје?
Зато жеље личе на звезде које се гасе?
Да ли реалност данас постоји ако свако тврди да је његова истина једина реалност. Није нужно да у то сам верује али жели да увери друге у то. Не споримо се само око појмова и њиховог значења (а Умберто Еко је о томе писао као блиској будућности коју ми данас живимо), споримо се око опипљивих ствари, мерљивог резултата, оспорава се све, од постанка света, старења, до саме смрти и жеље да је човек укине. Да ли је реалност као право на сопствено виђење укинула саму себе и све је постало лаж? Лаж прети да постане једина стварност јер се све мање људи бори за истину искрено верујући у њу.
Кабинет гувернера
