Палата Народне банке, изграђена у стилу неоренесансног академизма, представља једно од највећих и најлепших остварења у Београду у 19. веку, због чега је сврстана у споменике културе под заштитом државе...
20.06.2022.
Према резултатима анкете агенције Ипсос, краткорочна инфлациона очекивања представника финансијског сектора и привреде бележе умерени раст у мају у односу на претходну анкету и износе 6,0%. На нешто нижем нивоу су краткорочна инфлациона очекивања представника финансијског сектора према резултатима анкете агенције Блумберг из јуна и износе 5,5%. Раст инфлационих очекивања може се повезати с даљим растом глобалне неизвесности и њеним утицајем на кретање светских цена енергената и примарних производа.
Када је реч о инфлационим очекивањима за две и три године унапред, она су и код финансијског сектора и код привреде нижа од краткорочних очекивања, при чему су очекивања финансијског сектора непромењена у односу на претходну анкету – 4,0% за две и 3,5% за три године унапред. Средњорочна очекивања привредника износе 5,0% за две године унапред и 4,0% за три године унапред.
Резултати анкете који се односе на две и три године унапред могли би да указују на то да и финансијски сектор и привреда очекују смањење инфлаторних притисака са стабилизацијом кретања на међународним робним тржиштима.
Усидреност средњорочних инфлационих очекивања, у чијој се основи налази стабилност девизног курса, доприноси повећању ефикасности монетарне политике у одржавању ниске, стабилне и предвидиве инфлације у средњем року, што је један од неопходних предуслова одрживог привредног раста.
Ради транспарентне комуникације с јавношћу, Народна банка Србије од маја 2015. редовно месечно извештава о инфлационим очекивањима финансијског сектора, привреде, синдиката и становништва. Извештај о резултатима анкете о инфлационим очекивањима и пратећи материјали (временске серије, методологија истраживања и анкетни упитник) доступни су на интернет страници Народне банке Србије у одељку Публикације.
Кабинет гувернера
